Гугл” улаже у ћирилични ИТ
ИТ сектор је један од најбрже растућих у економији Србије са растом извоза од око 20 одсто годишње. Он чини 10 одсто БДП-а наше земље. Ове године имамо скоро милијарду евра извоза кроз ту индустрију, а посебно ме радује што велики број младих људи своју будућност види управо у том послу. Наша обавеза је да управо те људе запошљавамо и да им дамо могућност да своје снове остваре у нашој земљи – рекао је Синиша Мали, министар финансија, недавно у Бечу на састанку министара у оквиру Берлинског процеса.
Да домаће ИТ компаније имају велики потенцијал, потврдио је недавно и моћни амерички „Гугл”, када је одлучио да подржи српске стартап компаније и тако се прикључи развоју наших технолошких и предузетничких подухвата. То ће отворити нове прилике за српске предузетнике и значајно проширити и интернационализовати њихову бизнис мрежу. Међутим, највећи проблем за већину компанија, које започињу бизнис, а „Гугл” или неки други моћан гигант их није ставио под свој кишобран јесте – новац.
Истина, за фирме које показују да могу доста тога да направе и да имају добру идеју увек ће се наћи инвеститор. Али, чињеница је да се, по приступу финансирању, лакоћи добијања кредита и развијености тржишта економије западног Балкана, укључујући и Србију, налазе на другој половини листе 137 земаља које рангира Светски економски форум.
Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да је стандардна банкарска понуда неодговарајућа за мала и средња предузећа. Праћена је високим каматама, компликованим процедурама и захтевом за колатералом. Тако да према његовој процени тек 20 одсто тих фирми може да добије банкарски кредит.
Такође и према „Анкети 1.000 предузећа у Србији 2017”, коју сваке године објављује УСАИД, две трећине предузећа (69 одсто) није позајмљивало новац за финансирање развоја, што представља значајну кочницу не само њиховом расту.
Већина предузећа финансира свој раст из сопственог новца (84 одсто), док се остали модели финансирања готово уопште не користе.
Да би држава подстакла отварање иновативних предузећа, која доприносе конкурентности српске привреде, нужно је развијати тржиште алтернативних видова финансирања, који би створили претпоставку за финансирање компанија у раној фази развоја, објашњава Рајић. Реч је најчешће о инвестиционим фондовима предузетног или ризичног капитала. Они функционишу тако што инвестирају у перспективне пројекте и мале компаније у замену за удео у власништву, али преузимају и контролу и надгледају развој компаније.
У Министарству финансија кажу да је Србија у оквиру процеса приступања Европској унији преузела обавезу да се доношењем закона о алтернативним инвестиционим фондовима у потпуности усклади са директивом Европске уније, која уређује управљање алтернативним инвестиционим фондовима, до краја трећег квартала 2021. године.
– У сарадњи са релевантним институцијама и представницима индустрије фондова, уз подршку УСАИД-а, радимо на припреми Нацрта закона о алтернативним инвестиционим фондовима у циљу проналажења одговарајућег решења за доношење и примену новог закона који би пратио степен развоја домаћег тржишта капитала – наводе у Министарству финансија.
Они указују да постојећи Закон о инвестиционим фондовима, поред отворених инвестиционих фондова, који могу да улажу само у ликвидну имовину (финансијске инструменте и новчане депозите), регулише и затворене и приватне инвестиционе фондове, односно даје могућност да затворени фондови улажу и у акције којима се не тргује на регулисаном тржишту, уделе у друштвима са ограниченом одговорношћу и некретнине, а приватни фондови не подлежу никаквим ограничењима у погледу врсте имовине у коју могу да улажу.
– После примене одредаба ЕУ прописа, које регулишу управљање алтернативним инвестиционим фондовима, закон ће регулисати управљање фондовима који за разлику од отворених инвестиционих фондова могу да улажу у различите врсте имовине (нпр. некретнине или уделе у друштвима са ограниченом одговорношћу, као садашњи затворени и приватни фондови). Детаљније ће бити уређени услови за рад садашњих затворених и приватних фондова, који се односе на издавање дозволе, минимални капитал, услове пословања, управљање ликвидношћу, управљање ризицима, организационе захтеве, политику награђивања, транспарентност, поуздано и објективно вредновање имовине – кажу у Министарству финансија.
Они истичу да ће бити проширене надлежности Комисије за хартије од вредности у надзору и изрицању казни. Један од најважнијих циљева је да се обезбеди већа заштита потенцијалних инвеститора, односно уживање истог степена заштите коју имају у Европској унији, што би допринело већем поверењу и сигурности улагања како за стране тако и за домаће инвеститоре.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
