Трговцима преполовљен трошак плаћања

У Народној банци Србије (НБС), у чијем је ресору овај закон, кажу да ће ефекат ограничавања међубанкарских накнада бити појефтињење картичних плаћања, чиме ће се створити могућност за смањење трговачких накнада које трговци плаћају банкама што ће индиректно омогућити снижење цене финалног производа, односно услуге. Последично повећаће се број пос терминала, а самим тим биће и веће учешће безготовинског плаћања у укупним плаћањима. Иначе, у домаћем платном систему платне картице су најпопуларнији платни инструмент и њиховом употребом је реализовано 57 одсто укупног броја безготовинских трансакција у 2017. години.

До сада су се потрошачи много пута суочили с тим да трговци нису имали пос терминале или су говорили да су они у квару, а све то због високих банкарских накнада. Банке су ту накнаду преваљивале на трговца, а овај их уграђује у цену робе и услуга. Потрошач с друге стране има привид да га провлачење картице ништа не кошта, јер се не наплаћује, али га у ствари кошта.

У нашем платном систему потрошачи несвесно користе скупљу картицу и то ону коју им сугерише банка издавалац, јер је то она картица која банци издаваоцу доноси већу међубанкарску накнаду. С друге стране постоји домаћа „динакард” чији су трошкови нижи. Закон о међубанкарским накнадама сада предвиђа да су банке обавезне да клијенту, уз текући рачун, издају картицу за коју се обрада и поравнање свих трансакција обавља у домаћем платном систему. Тренутно само „динакард” испуњава услов обраде у земљи. Ова обавеза ће се примењивати од 17. августа 2018. године и односи се на све новоотворене текуће рачуне. Поред тога, све основне картице уз текући рачун, које немају обраду у земљи, а које истичу после тог датума, морају бити замењене картицама са обрадом у земљи. То значи да ће сваки корисник текућег рачуна имати платну картицу чије се трансакције реализују у домаћим оквирима, поред које може имати једну или више платних картица код којих се трансакције реализују у иностранству.

Подаци показују да наши грађани платне картице доминантно, чак у 97 одсто случајева, користе у земљи. За чак 87 одсто тих трансакција целокупна обрада се обавља у иностранству, што значи да се део новца од трансакција прелива у иностранство. Када би била већа употреба домаће „динакард” картице то не би био случај. „Динакард” поседује готово сваки трећи корисник платних картица у Србији и укупно их је издато око два милиона. Националну картицу издају готово све банке на тржишту.