Кога то пчелари оптужују због лажног меда

На два видна места, код београдске Аутокоманде, пре неколико дана постављени су билборди са поруком – „ветеринарски и тржишни инспектори, даће бог да вама упадне секира и у фалсификовани мед”. Потписник те смеле поруке – Савез пчеларских организација Србије – потпуно директно прозива за хаос на тржишту меда и продају фалсификата.

Како за „Политику” каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а иако се у јавности, после покретања кампање дигла велика прашина то није све што пчелари намеравају да предузму наредних дана како би заштитили своје интересе.

– Тражимо локацију за билборд у Кнеза Милоша, негде између Скупштине Србије и владе, јер нећемо стати у намери да се одбранимо од нелојалне конкуренције која нас већ годинама гуши. Ово је, нажалост, једини начин да нас неко коначно чује – каже Живадиновић. Како је објаснио, разлог оваквог иступања је чињеница да се на тржишту и даље налазе велике количине сумњивог меда који се у радњама регуларно продаје као „пекарски” по цени од 399 до 499 динара. То је, тврди, нижа цена и од откупне која је тренутно око четири евра. Реална цена за чист багремов мед, како објашњава, не може да буде нижа од шест до шест и по евра у малопродаји. Марже и остали трошкови чине око 50 одсто крајње цене коју плаћају потрошачи.

– Нерад инспекције довео је до ситуације да на тржишту имамо свега и свачега. Све је још горе од када је на снагу ступио нови Правилник о меду, који у суштини није лош, али који је омогућио стављање у промет тог такозваног „пекарског” меда – објашњава наш саговорник. То је мед измењеног квалитета који настаје због неке грешке у производњи, рецимо прегревања, због чега губи нека своја својства. Али њега, каже наш саговорник, не можете да имате у континуитету и у тако великим количинама јер је то супротно правилима добре произвођачке праксе, а и економске логике.

 – Зато није могуће да једна фирма може да испоручи тоне и тоне таквог меда. И то у тегли са чије етикете, ако немате наочаре, не можете да прочитате о чему је реч. На предњој страни крупним словима пише „багремов мед” а на полеђини, ситним словима, пекарски. Такво декларисање је супротно закону јер се потрошачи доводе у заблуду – објашњава Живадиновић. У Србији се, по њиховим проценама, годишње прода око хиљаду тона меда који, заправо, није мед већ шећерни или глукозно-фруктозни кукурузни сируп који „пчелу најчешће није видео”. Он каже да произвођачи окупљени у СПОС-у од државе траже само једно, да у све фирме које се у Србији баве откупом и паковањем меда пошаљу тржишну, ветеринарску и финансијску инспекцију.

– Нека утврде да ли те фирме имају улаз за количине које откупљују.  Јер данас су све кошнице у Србији обележене. Ми знамо за све те малверзације али нико ништа не предузима. Пчеларе не занима ко је то, већ да се тај проблем у Србији коначно реши – поручује председник СПОС-а. Он напомиње да је ветеринарска инспекције још нешто, до сада, и урадила да спречи продају фалсификата (и то на инсистирање њихове организације) али да тржишна није „ни прстом мрднула”. Проблем је што су код нас казне за малверзације са храном релативно благе док се, рецимо у Холандији, такви преступи кажњавају са две године забране рада фирме и бављењем том делатношћу. После састанка са министром трговине, Расимом Љајићем, представницима СПОС-а је обећано да ће њихова инспекција покренути акцију на основу извештаја који су им пчелари доставили. О проблемима на тржишту меда, како сазнајемо, било је речи и на првој радној седници скупштинског Одбора за пољопривреду.

Ветеринарска инспекција, до закључења овог броја, није одговорила на наше питање како коментаришу овакве изјаве из СПОС-а.