понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.08.2016. у 11:00 Никола Белић

Војска откупила историјски монитор „Сава”

Министарство одбране припрема рестаурацију брода са којег су 1914. испаљене прве аустроугарске гранате на Београд. – Заштићено културно добро пребачено у сидриште код Ушћа
Некадашњи „Бодрог” у сидришту код Ушћа (Фото Министарство одбране)

Вршњак „Политике”, поринут под именом „Бодрог” у Будимпешти 1904. године, више не служи као пристан на београдској Ади Хуји. Брод са којег је 28. јула 1914. почео аустроугарски напад на Београд и Велики рат, биће спасен од заборава и рестауриран.

У Министарству одбране потврђују да су за 2.250.000 динара откупили ово историјско благо које сведочи о победи Србије у Првом светском рату јер је тај брод постао ратни плен Војске Краљевине Србије. Проглашен је заштићеним културним добром 2006. године и тренутно се налази у сидришту Војске Србије на Ушћу.

Без обзира на свој значај, стари монитор (модел оклопљене топовњаче), који је по преласку под заставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца добио и данас актуелни назив „Сава”, у лето 2014. стоту годишњицу од почетка Првог светског рата дочекао је потпуно заборављен. Нагризен рђом, коришћен је да би преко њега пристајала друга пловила. И тада су постојали планови да се брод санира и сачува, али се у то време још налазио у приватном власништву АД „Дунав група Агрегати – Нови Сад”. Такође, није било решено да ли ће старање о њему коначно бити поверено Министарству културе или Министарству одбране.

Одлучено је да то, ипак, буде војска. „Сава” је очишћена од корозије и прљавштине и изгледа много боље него пре пола године. У Управи за односе с јавношћу Министарства одбране за „Политику” кажу да је ова топовњача откупљена у октобру прошле године, а потом пребачена на локацију код војног сидришта на Ушћу.

– Формирана је Пројектна група Министарства одбране и Војске Србије за спровођење мера за санацију и рестаурацију. Њен задатак је да сагледа стање брода и процени које је мере потребно предузети. У току је израда Пројекта за санацију, која ће највероватније бити извођена у неколико фаза, у складу с приливом средстава за ту намену – додају у Министарству одбране.

Они подсећају да је ова топовњача била у саставу Дунавске флоте која је имала задатак да у првим сатима рата нападне Београд. У дејствима су, осим овог брода, била ангажована и пловила „Темеш” и „Самош”.

– „Бодрог” је и у току 1914. и 1915. учествовао у бомбардовањима главног града Србије и као подршка нападима. Данас представља раритет светских размера, као једини преостали бојни брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату. Један је од свега десет пловила тог типа на свету – истичу у Министарству одбране.

Монитор који је данас усидрен на Ушћу и очишћен од блата и рђе са Аде Хује, на почетку Великог рата био је усидрен у Земуну, у близини локације где се и сада налази. Одатле је био припремљен за дејства по главном граду Краљевине Србије. Гранатирао је и јединице одбране Београда мајора Драгутина Гавриловића, које су немачке и аустроугарске трупе потиснуле у октобру 1915.

Брод је учествовао и у окршајима у Другом светском рату, три пута је тонуо и три пута је извлачен на површину реке. У току напада српске артиљерије, 31. октобра 1918, „Бодрог” се насукао и нашао на речном дну. Војска Краљевине СХС извукла га је 1920. године. Монитор је потом 1941. страдао са нестанком прве Југославије, када га је у Априлском рату потопила војска која није желела да „Сава” падне у руке Немцима. То се десило 12. априла у близини Земунског кеја, опет недалеко од локације где се „Сава” данас налази.

Други пут овај брод су из реке извукли припадници Независне државе Хрватске 1942. и користили га за чување источних граница своје квислиншке творевине. Посада одана режиму Анте Павелића, међутим, у септембру 1944. била је приморана да поново потопи монитор, и то у Саву код Славонског Брода.

Трећи пут бивши „Бодрог” се вратио у живот 1951. године, у доба Федеративне Народне Републике Југославије, а после ремонта укључен је у Речну флотилу ЈНА. Коначно, војну службу брод „Сава” је завршио 1959, а три године касније преузело га је предузеће „Херој Пинки”. То предузеће, а с њим и разоружани монитор, прешло је у састав „Дунав групе” и приватизовано је, па је овај брод већ, као заштићено културно добро, 2012. пребачен из Новог Сада на Аду Хују.

Монитор који је три пута потапан, своје „пензионерске дане”, како најављују у Министарству одбране, требало би да проводи као брод-музеј. После санације, биће одлучено на којој ће локацији посетиоци моћи да на њему доживе историју.

 

Мађарска „Лајта” као пример

Као један од узора за преуређење „Саве” у туристичко-културну знаменитост могао би да послужи и пример из Мађарске. Тамошња држава рестаурирала је монитор „Лајта”, који је поринут још 1871. године. Такође је учествовао у акцијама на рекама у Првом светском рату, али је „Бодрог” као историјски симбол у предности, због тога што је учествовао у првим операцијама у Великом рату.

Кад је реч о мониторима, у југословенском и српском речном бродарству важну улогу играо је и брод „Драва”. То је једино пловило које је у Априлском рату успело да нападне непријатељску територију. Није потопљен са осталим бродовима како не би пао у руке окупатора, па је наносио губитке оружаним снагама Осовине на Дунаву између Бездана и Челарева. Постоје подаци да је посада „Драве” погодила више авиона и чак са успехом бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској и одбијала нападе непријатељских пловила. Овај монитор под југословенском заставом на крају је страдао од авио-бомби и потонуо.

Коментари11
67b73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lopovska posla
Lopovska posla. U julu 2013. godine pokrenuta je nezavisna inicijativa i napisan projekat za zastitu, restauraciju i pretvaranje ovog broda u plovni muzej. Tada je, zajedno sa zaposlenima Muzeja nauke i tehnike, kontaktirano Ministarstvo spoljnih poslova i zajedno zapocet rad na realizaciji, sve u skladu sa predstojecom stogodisnjicom pocetka Prvog svetskog rata. Ubrzo nakon toga, smenjeni su zaposleni Ministarstva spoljnih poslova a paralelno sa tim vojska je, kao jedna od zainteresovanih strana, "preuzela projekat". Tudj, naravno - o brodu pre toga nisu imali pojma, slusali su otvorenih usta ono sto im je predoceno. Tada su se nezavisni autori i strucnjaci muzeja povukli. Bilo bi lepo da Politika objavi ovaj komentar i tako se sazna istina.
Mrgud
Ja bih na ovo dodao da je vojska imala svoju sansu '91. Pedeset godina su se skolovali, hranili, naoruzavali, dobijali stanove i vikendice, da bi, kada je trebalo, dopustili da nas razore politicari i na povrsinu izbiju svo najgori. Ta vojska se obavezala da ce sluziti narodu i braniti Jugoslaviju, kakva god ona bila. Jedini zadatak nisu ispunili kada je za to dosao trenutak. O tome sta su za to vreme i nakon toga radili i cime se bave ne bih raspravljao. Eto, ta ista vojska sada zabada nos u tudje tanjire.
burazerskaposla
Ne mislim da treba raspravljati ko je dosao na ideju, samo sam ukazao da se neko skolovao, istrazivao, radio, napisao projekat i osmislio jedan muzej, u pravom trenutku, da bi ucinio nesto konkretno za nasu kulturu. Onda su ti, koji su trebali da taj posao podrze i finansiraju, prakticno oteli ideju, ogolili je, unazadili i prakticno obesmislili, te se sada njome hvale. To je sve sto sam zeleo da kazem. Preduzece iz Novog Sada imalo je nameru da brod pokloni muzeju nauke, odnosno da u zamenu za bilo kakav drugi plovni pristan. Vojska je sve, prakticno zaustavila i upropastila. Umesto da imamo jedan moderan, promisljen, ziv muzej, imacemo prefarbanu i konzerviranu olupinu koja nista nece govoriti eventualnim posetiocima. To je rezultat sveukupnog drustvenog stanja: nestrucnosti, bahatosti, bezobrazluka, primitivizma, nepotizma..
Прикажи још одговора
PRL
Vest za svaku pohvalu. Isto bi trebalo uraditi sa monitorom "Drava".
Šanjika
Raduje me što će se "Bodrog" očuvati i siguran sam da će naša vojska dobro obaviti posao. Ja sam Mađar i ne vidim da to ima ikakve veze s revizijom bilo kakvih istorijskih referenci. Uostalom, Mađarska je ta koja je zabila poslednji klin u kovčeg KK monarhije, detronizacijom Karla Habzburškog. Brod je ratni trofej pobednika, slavne Srpske vojske, koja je na kraju porazila oholog i nadmoćnog agresora.
Neša (Glodur)
Odnos Srbije prema "istorijskom blagu" i "zaštićenom kulturnom dobru" najbolje opisuje samu (zvaničnu) Srbiju. Uzgred, plašim se da u ovo vreme revizije istorije i obnavljanja Austro-ugarske Srbija ne spašava "svoj" brod zarad sebe; autor u tekstu navodi da je reč o brodu "sa kojeg je 28. jula 1914. počeo austrougarski napad na Beograd i Veliki rat". Nema stvari koju nećemo uraditi protiv sebe, a predstaviti je korisnom.
dacinmuz
Ваљало би онда и археолошко налазиште у Винчи дати војсци на старање. Очигледно да знају боље од министарства културе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља