Деца здравија уз свакодневно вежбање

Чак две тре­ћи­не де­це у САД рет­ко кад има би­ло ка­кву фи­зич­ку ак­тив­ност, а ве­ћи­на њих има ви­шак ки­ло­гра­ма. По­сле­ди­це по здра­вље због то­га су нај­че­шће енорм­на го­ја­зност код де­це ко­ја во­ди у ди­ја­бе­тес ти­па два као и раз­вој  ср­ча­них про­бле­ма ко­ји се ја­вља­ју већ код ше­сто­го­ди­шња­ка. 

Но­ва сту­ди­ја ко­ју су спро­ве­ли ис­тра­жи­ва­чи Уни­вер­зи­тет „Џонс Хоп­кинс” у Бал­ти­мо­ру са струч­ња­ци­ма из Цен­тра за пре­вен­ци­ју гло­бал­не го­ја­зно­сти ра­ђе­на је на осно­ву по­себ­не ком­пју­тер­ске си­му­ла­ци­је ко­ја при­ка­зу­је бу­дућ­ност де­те­та ко­је не ве­жба, али и оног ко­је је фи­зич­ки ак­тив­но. Ис­тра­жи­ва­чи су пр­во са­ку­пи­ли огро­ман број по­да­та­ка о здрав­стве­ном ста­њу, те­жи­ни и фи­зич­кој ак­тив­но­сти 31,7 ми­ли­о­на аме­рич­ке де­це уз­ра­ста од осам до 11 го­ди­на. Све по­дат­ке при­ку­пље­не од здрав­стве­них и дру­гих ин­сти­ту­ци­ја уба­ци­ли су у по­се­бан ком­пју­тер­ски про­грам „ава­тар”. За­тим је си­му­ли­ра­но од­ра­ста­ње де­це го­ди­ну за го­ди­ном, све до од­ра­слог до­ба. Ве­ћи­на фи­зич­ки не­ак­тив­не де­це пре­ма овој си­му­ла­ци­ји по­ста­ла је из­у­зет­но го­ја­зна. У од­ра­слом до­бу, пре­ма си­му­ла­ци­ји, ве­ли­ком бро­ју њих пре­ти опа­сност од ди­ја­бе­те­са, мо­жда­ног уда­ра, ср­ча­них обо­ље­ња и ра­ка. Ре­зул­та­ти си­му­ла­ци­је би­ли су по­ра­жа­ва­ју­ћи и у по­гле­ду нов­ца: из­но­си ко­ји би би­ли да­ти за ле­че­ње са­да­шњих осмо­го­ди­шња­ка, де­ве­то­го­ди­шња­ка и де­се­то­го­ди­шња­ка у Аме­ри­ци у на­ред­не две-три де­це­ни­је ме­ри­ли би се де­се­ти­на­ма, па и сто­ти­на­ма ми­ли­јар­ди до­ла­ра. 

Ме­ђу­тим, ка­да су ис­тра­жи­ва­чи у ком­пју­тер­ском про­гра­му „по­ја­ча­ли” фи­зич­ку ак­тив­ност де­це – по­да­ци у ве­зи са њи­хо­вим здра­вљем у од­ра­слом до­бу дра­стич­но су се про­ме­ни­ли. Под прет­по­став­ком да као де­ца ве­жба­ју три пу­та не­дељ­но и хо­да­ју сва­ко­днев­но бар сат вре­ме­на, њи­хо­ви вир­ту­ел­ни жи­во­ти би се дра­стич­но про­ме­ни­ли, а тро­шко­ви за евен­ту­ал­на ле­че­ња би­ли би ума­ње­ни за око 69 ми­ли­јар­ди до­ла­ра (за 32 ми­ли­јар­де до­ла­ра би би­ли сма­ње­ни тро­шко­ви у слу­ча­ју ве­жба­ња од 25 ми­ну­та три пу­та не­дељ­но и 37 ми­ли­јар­ди до­ла­ра ма­ње би ко­шта­ло ле­че­ње уко­ли­ко би хо­да­ли сат вре­ме­на днев­но). Си­му­ла­ци­ја је по­ка­за­ла и да би би­ло око по­ла ми­ли­о­на ма­ње слу­ча­је­ва обо­ле­ва­ња од ср­ча­них бо­ле­сти, ди­ја­бе­те­са, мо­жда­них уда­ра и ра­ка у зре­лом до­бу. 

Пре­по­ру­ка за ро­ди­те­ље је, ка­ко на­во­де струч­ња­ци, да у од­ра­ста­ње ма­ли­ша­на укљу­че и фи­зич­ку ак­тив­ност, нај­бо­ље пли­ва­ње, тр­ча­ње или ре­кре­а­тив­но ба­вље­ње не­ким дру­гим спор­том.