среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Историја српских Јевреја кроз новинске ступце

На изложби „Листање времена”, у Народној библиотеци Србије, јавности је први пут представљена периодика коју су Јевреји објављивали на овом поднебљу у претходних 130 година
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 23.07.2017. у 20:00
Јеврејски алманах

„Боже, чувај краља и милу нам Краљевину СХС”, пише на полеђини јединог очуваног примерка годишњака „Меранос” из 1919. године. Реч је о часопису који су пре Првог светског рата покренули Јевреји из Крушевца, и то – православне вере.

Ово је уједно један од бројних јединствених експоната на недавно отвореној изложби „Листање времена” у Народној библиотеци Србије.

Поставка која обухвата преглед јеврејске периодике у Србији од 1888. до 2016. године значајна је зато што је њоме први пут на увид јавности стављена целокупна историја јеврејских публикација на нашем поднебљу, која је резултат истраживања ауторке изложбе Биљане Албахари. До 23. септембра посетиоци НБС-а моћи ће да виде примерке часописа, новина и јеврејских календара, који су за ову прилику допремљени из архива НБС, јеврејске заједнице и приватних колекција. Грађа обухвата махом периодику из Србије, али и са целог бившег југословенског простора, као и публикације које су издавали југословенски Јевреји по одласку у Израел после 1945. године, настојећи да очувају везу с бившом домовином.

Од првог листа „Ел амиго дел пуебло” (Народни пријатељ) – месечника на ладино језику покренутог у Београду 1888. године – у претходних безмало 130 година евидентирано је 76 различитих публикација јеврејске заједнице у Србији и бившој Југославији, а шест њих и даље излази.

У почетку, ови часописи су имали углавном информативни, културни, поучни, верски, породични и пригодан карактер. Ентузијазам који је пратио њихово оснивање описује Самуило Алкалај, један од оснивача јеврејског клуба „Заједница”, у којем се окупљала јеврејска, али и српска омладина, и који је 1906. покренуо истоимени лист. Алкалај бележи да је „Заједница” садржавала и поучне и забавне чланке, а „растурана је и међу онима који нису били чланови”. У почетку, „из скромности или бојажљивости”, сарадници се нису потписивали именом и презименом, већ иницијалима. Био је то први јеврејски часопис у Србији писан на српском језику и ћирилицом. Али не и једини – после њега покренут је поменути годишњак „Меранос”. Како је дошло до његовог оснивања?

– За време уставобранитеља (1842–1858) Јеврејима је декретом био забрањен рад у местима и варошима у унутрашњости Србије. То је значило да би морали да се преселе у Београд, напусте наслеђе предака и почну живот из почетка. Зато је неколико стотина чланова јеврејске заједнице широм Србије одлучило да пређе у православље – објашњава ауторка изложбе.

Њихови потомци, да би сачували своју културу, традицију и порекло, почели су да издају „Меранос”, по свему судећи у првој деценији 20. века.

Овај лист један је од раритета изложбе, који нису забележени ни у српској националној библиографији периодике, али их је ауторка Албахари открила припремајући поставку. Међу експонатима има оних који су штампани на ћирилици, латиници и хебрејском писму, као и на српскохрватском, мађарском, немачком, француском, јидишу и ладино језику, или су вишејезични. Представљена периодика обухвата информативну, политичку, забавну, па и спортску штампу, попут новосадских недељника на мађарском „Јуда Макаби” и „Макаби спорт”, књижевне часописе, омладинске листове... Поједини часописи нису осванули на изложби, али је прича о њима такође занимљива, јер су их објављивали Јевреји, официри Југословенске краљевске војске, и то у ратном заробљеништву у немачком Оснабрику после Априлског рата. У том логору, каже Биљана Албахари, обрели су се сви официри Војске Краљевине Југославије, међу којима и 400 Јевреја, заточених у бараци број 37 и соби седам. Они су у Оснабрику покренули часописе који су се, симболично, звали „Тридесет седам” и „Седам”. Изашло је укупно тридесетак бројева.

– Занимљиве су и интерне новине које нису имале назив, а издавали су их за време Другог светског рата јеврејски заробљеници у италијанском конфинацијском логору Сумартин на острву Брачу. То није био прави логор, већ је у њему било делимично слободно кретање, а многи од тамо одведених Јевреја касније су прешли у италијанску окупациону зону и умногоме преживели – објашњава Биљана Албахари.

Богатство различитости

Поставка „Листање времена” указује на значај који су Јевреји имали у верској, политичкој, културној, уметничкој, научној, привредној и војној историји Србије, сматра рецензент изложбе, историчар Дејан Ристић.

„Она сведочи и да су овдашњи Јевреји, остајући верни свом идентитету,

истовремено искрено пригрлили особености и вредности аутохтоног становништва међу које су се досељавали. Поставка указује и на богатство

различитости ових простора, које представља једну од најдрагоценијих карактеристика савремене Србије”, закључује Ристић.


Коментари13
d605d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Зашто је Јеврејски алманах о историји СРПСКИХ Јевреја, иако на српском језику исписан хрватском латиницом?! Пишу ли бугарски, грчки, или руски Јевреји латиницом? Где је поштовање за писмо народа и државе у којој су рођени? Заиста жалосно.
Коста
@Ema -- Није то све, али то је важно, особито кад је реч о међусобном уважавању.
Препоручујем 4
Milivoje Radaković
Molim Vas, Kosta, da objasnite po čemu se tačno "hrvatska latinica" razlikuje od slovenačke? Ako se ispostavi da se ne ni po čemu ne razlikuju, a priznaćete da su hrvatski i slovenački dva različita jezika, onda sledi da je Vaše insistiranje na tome da ovo pismo kojim pišem nije srpsko nego "hrvatska latinica" glupost bez imalo utemeljenja u realnosti. Zaista žalosno, bez sumnje...
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Jelisaveta Marković
Ne postoje i ne mogu postojati Jevreji pravoslavne vere! Naime, suština Judaizma svodi se na uverenje da su Jevreji "poseban", od Boga izabran narod sa jedinom svrhom da oni vladaju nad svim narodima i zemljama sveta! Samo u tom kontekstu, kao neka vrsta "mimikrije" Jevrejima je "dozvoljen" prelazak na neku drugu veru i takvo "pokrštavanje" uvek je i samo je... obična prevara! Jevreji su istovremeno narod koji ne dopušta sklapanje braka sa pripadnicima drugih veroispovesti i Izrael je verovatno jedina država na svetu u kojoj ne postoji "građanski" nego samo "verski" brak, a on je moguć samo između Jevreja!
Коста
@Jelisaveta Marković -- у праву сте. Јевреји су они који се придржавају верских обичаја али и ако су атеисти. За разлику од хришћанства, где је за спас вера обавезна, бити Јеврејин не захтева веру. Јеврејин је свако ко је рођен од мајке Јеврејке или који је прешао у јудаизам. Јеврејин престаје да буде Јеврејин ако прихвати било коју другу веру, укљушујући и хришћанство. Јудаизам не признаје Нови Завет. Према томе, појам српск-православних "Јевреја" је бесмислица као и појам "Јевреја" хришћана. Од два званична рабината у Израелу, ниједан не признаје појам Јевреја хришћана било које врсте. Постоје, наравно, "православни Јевреји" (Orthodox Jews), као секта која се строго придржава јервјеских верских обичаја.
Препоручујем 4
Коста
@Bato -- проучите мало више шта каже Апостол Павле о томе. Нови Завет каже да су сви спасени на исти начин -- кроз веру, и Јевреји, кад прихвате Христа.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
petar
Vrhunska izložba. Čestitke autorki, recenzentima i dizajneru postavke i kataloga. BRAVO!!!
Nebojsa Dukic
Postavlja se ozbiljno i tragicno pitanje kako je moglo da se dogodi i zasto je u Americkom Kongresu u kome su vlast i vecinu imali jevreji Amerike donesena odluka o bombardovanju SRJugoslavije u cijem su stvaranju ucestvovali i jevreji.Zasto je jevrejima Amerike smetala Jugoslavija koju su hteli da uniste.Zlocin bombardovanja Qmbasade Kine,Radio televizije Srbije,ubistvo Milice Rakic,ubistvo studentkinje na mostu,rusenje mostova u Novom Sadu,bombardovanje voza na mostu u juznoj Srbiji i ostali zlocini desili su se odlukom jevreja u Americkom Kongresu.Zasto je jevrejska zajednica Beograda i Jugoslavije cutala i to odobravala a imala saradnju saradnju sa jevrejima koji su drzali vlast u Americkom Kongresu?
Aleksandar Radojčić
@Stevat....potpuno ste u pravu s komentarom i od Jevreja mi ( a mislim i niko drugi) nikada nismo doživeli nikakva dobra, a vašem popisu treba još svakako dodati i Soroša, te Kisindžera i Bžežinskog koji su u dobroj meri pripremili teren za sve ono šta nam se dogodilo u zadnjih tridesetak godina !
Препоручујем 15
М. Лазић
Баратате погрешним подацима. Прво их проверите, а онда поделите с нама.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља