Срби и Албанци у Трамповом тиму

Саветовала је двојицу републиканских сенатора, скептичних према великим променама финансијске регулативе које је спровела Обамина администрација, усвојивши 2010. закон о реформи Волстрита после финансијске кризе 2008. како би се спречило њено понављање. За Трампа је дерегулација Волстрита један од приоритета, јер сматра да је то нужно за економски раст.

Уколико Сенат потврди именовање, Јелена Меквилијамс замениће Мартина Гринберга, именованог за време Обаме, и добити петогодишњи мандат у институцији која има задатак да осигурањем депозита спречи пропадање банака и спасавање новцем пореских обвезника.

Најављене реформе обрадоваће банке и осигуравајуће куће које су се жалиле да су им прописи усвојени под Обамом отежали пословање. Грађани Србије гајили су велика очекивања од нове америчке администрације, али, осим националног поноса, чини се да тешко можемо имати директне користи од чињенице да је у овом финансијском телу „наше горе лист”. Обрад Кесић то за сада не жели да коментарише, али наглашава да правница из Охаја припада најимпресивнијем кадру који имамо у САД, оном једном проценту на врху пирамиде.

Вест о именовању стиже у исто време када и сазнање да су два косовска Албанца, ангажована у Пентагону за време Обаме, добила значајне улоге и у новој администрацији.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић могао је на недавном састанку са америчким саветником за националну безбедност САД Хербертом Рејмондом Мекмастером да говори и на српском. Јер одмах поред Мекмастера седео је његов први саветник Или Барјактари, који је 1999. за време рата избегао из Приштине у САД. Званичници Беле куће описују га као „чувара капије” саветника за националну безбедност, пошто има увид и одобрава све захтеве и податке који Мекмастеру стижу, што је, према оцени једног званичника, на нивоу улоге шефа кабинета. Његов брат Иљбер је виши директор за политику одбране у Савету за националну безбедност.

Браћа Барјактари постала су држављани САД 2004. године, а већ 2007. државни службеници. Према подацима са портала „Медијум”, млађи Иљбер дипломирао је на Универзитету Принстон и био је заменик шефа кабинета бившег министра одбране Еша Картера, задужен за спољну политику према Ирану и Ираку. Старији Или завршио је Харвард и био специјални помоћник другог секретара Пентагона, са задатком да, како је рекао у једном интервјуу, „комплетира визије највиших Обаминих званичника”.

Обрад Кесић каже да српски медији често преувеличавају важност појединих функција саветника и аналитичара у америчкој политици.

„Чуо сам за два брата с Косова у Пентагону, али нисам знао да су добили нове функције. Ако је један од њих шеф кабинета саветника за националну безбедност, то је значајно, али не значи да Мекмастер одлучује на основу шефа кабинета. Ипак, информације су важне и он може да помогне косовским Албанцима ако их сервира на пристрасан начин, као што је то било за време Клинтонових. Шефица кабинета прве даме била је Хрватица и она је имала обојен поглед на све што се дешавало, што је можда био кључан фактор кад говоримо о бомбардовању Србије, јер Хилари је гурнула свог мужа да нареди бомбардовање”, оцењује Кесић.

Кесић: Српска заједница ојачала

Обрад Кесић каже да је, пре именовања Јелене Меквилијамс, Бранко Терзић достигао највишу функцију коју је један члан српске заједнице имао у САД. Био је члан америчке Савезне регулаторне комисије за енергетику, за шта је такође потребно одобрење Сената.

„Велики утицај имао је и Дејвид Стивенс (Степановић), саветник пет председника. Код Обаме смо имали заменика помоћног секретара за образовање Тину Томашевић Хон. Главни тужилац Аризоне Марк Брновић био је кандидат за високу функцију у Трамповој администрацији, али је то одбио из породичних разлога, јер није хтео да се сели у Вашингтон. Сада се помиње као могући кандидат за сенатора.

Кад је Трамп недавно био у Вијетнаму, у званичној делегацији привредника били су представници три фирме и међу њима једна Српкиња – Марија Ивановић Смит, испред компаније НЦР. Мислим да је наша заједница доста ојачала, и то је импресивно”, каже Кесић.