Корупција иде тамо где има новца
Србија је земља која има проблема с корупцијом, али и која јој гледа у очи, каже за „Политику” Радомир Илић, државни секретар у Министарству правде. Много је тога, према његовим речима, урађено да би се корупција свела на минимум, али много тога још треба да се уради. О томе да ли ће Србија успети да оствари све оно што јој је задала Европска унија приступним преговорима или ће, као суседна Румунија, бити под вишегодишњим мониторингом због корупције, Илић не жели да говори јер би се приче о томе, како каже, свеле на говоркања о томе „шта би било, када би било”.
Модели корупције, показало је истраживање „Политике”, веома су слични у Србији и Румунији која важи за једну од најкорумпиранијих држава ЕУ. Највећа је у областима где су токови новца највећи, најчешће се открива у највећим градовима (у Србији на подручју Београда у Румунији у букурештанској општини), а они који су јој склони готово свакодневно проналазе нове начине да изиграју закон.
Иако су обе земље одлучне да се обрачунају с корупцијом, начин борбе против ње је – различит.
– У Румунији су одређене полицијске, тужилачке и друге структуре издвојене у једну специјализовану националну дирекцију за борбу против корупције. Оваквим решењем Румунија жели и може да оствари резултате на кратак рок. Питање је колико се таквим начином организовања може остварити дугорочна борба и континуитет институције, што је у антикорупцији најбитније. С друге стране, Србија је, такође, одлучила да специјализује своју полицију, тужилаштво и суд али у оквиру система. Репресивни органи су већ доживели делом своју специјализацију стварањем СБПОК-а и ТОК-а, али се она сада продубљује кроз нови Закон о организованом криминалу формирањем четири регионална центра за борбу против корупције у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву. Овај закон је усвојен прошле године, а почиње да се примењује за мање од три месеца. Србија се, дакле, определила за дугорочни развој институција за борби против корупције. То је и једина истинска борба против корупције – развој и стално јачање државних органа специјализованих за овај посао. Када год бисмо помислили да је посао изградње оваквих органа завршен, неопходно је наставити јер је у међувремену хидра корупције већ пронашла пут како да заобиђе постављене замке.
– Када је у питању превенција ове појаве, централни орган код нас је Агенција за борбу против корупције. У наредних неколико месеци биће донете опсежне измене закона који регулише ову област – објашњава државни секретар у Министарству правде.
Да би борба против корупције била свеобухватнија и успешнија, Румунија је формирала неколико антикорупцијских институција: Националну дирекцију за борбу против корупције, Националну агенцију за интегритет и Генерални директорат за борбу против корупције. Корнел Нистореску, један од најеминентнијих политичких аналитичара у Румунији, каже за „Политику” да не сме да тврди да је формирањем ових институција допринело борби против корупције, али признаје да је – покушано.
– Борба против корупције је пројекат који још није завршен и веома је тешко рећи када ће и на који начин бити окончан. Румунију бије глас да је јако корумпирана. Ако погледамо кроз историју, она је то била и у 18. и 19. веку. Свакако да има резултата у борби против ове појаве. Неки случајеви корупције су се завршили затварањем особа које су високопозициониране у политичким круговима и то је направило одређени застој у развоју корупције – наводи Нистореску.
Румунски аналитичар сматра да судије и тужиоци у овој земљи нису у потпуности спремни за борбу против корупције. Много је људи из врха судства, наводи Нистореску, који раде у безбедносним службама, па је то разлог што борбу против корупције не контролише Национална дирекција за борбу против корупције, него тајне службе.
На питање да ли српски полицајци, судије и тужиоци имају довољно кредибилитета, искуства и знања у борби против корупције, Илић наводи да су Служба за борбу против организованог криминала МУП-а, Тужилаштво за организовани криминал, београдска полиција и београдско Више јавно тужилаштво најкредибилнији када је реч о репресији.
– То се види из резултата њиховог рада, односно број пријављених лица, број пресуђених предмета... Када су у питању друге полицијске управе и тужилаштва не можемо да будемо апсолутно задовољни постигнутим резултатима. Код органа који се баве борбом против корупције постоји одређени ниво достигнутог знања који није мали, али у борби против корупције никада не можемо да кажемо да је достигнути нови довољан јер се ствари толико брзо мењају да ми то морамо да пратимо. Ти органи се и континуирано обучавају, али та обука никада неће бити завршена, због различитих појавних облика корупције. Судови морају добро да познају рад државних органа – каже Илић.
И у Румунији и у Србији, показало је истраживање, највише корупције је у друштвено-економском систему, затим здравственом и образовном.
– Корупција иде тамо где има новца – категоричан је Илић.
И десет година од уласка у ЕУ, Румунија је под њеним сталним мониторингом када је борба против корупције у питању. Нистореску сматра да Румунија, без помоћи ЕУ, не би могла сама да се избори с корупцијом.
– Ко би унутра државе могао да спроведе такву борбу? Она је морала да дође „споља” – закључује румунски аналитичар.
Да ли ће и Србија бити под мониторингом ЕУ?
– Поглавља 23 и 24 су велика тема за Брисел и ЕУ изузетно инсистира на стандардима из ова два поглавља. Испуњавање услова из поглавља надгледа Европска комисија. Од 2013. године имамо извештај у којем се констатује стални напредак да ојачавамо своје институције у борби против корупције. Када се читају извештаји ЕУ, морамо да будемо свесни да су у њима изнети политички ставови ЕУ и да је она веома шкрта на похвалама – каже Илић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


