Корупција иде тамо где има новца

Иако су обе земље одлучне да се обрачунају с корупцијом, начин борбе против ње је – различит.

– У Румунији су одређене полицијске, тужилачке и друге структуре издвојене у једну специјализовану националну дирекцију за борбу против корупције. Оваквим решењем Румунија жели и може да оствари резултате на кратак рок. Питање је колико се таквим начином организовања може остварити дугорочна борба и континуитет институције, што је у антикорупцији најбитније. С друге стране, Србија је, такође, одлучила да специјализује своју полицију, тужилаштво и суд али у оквиру система. Репресивни органи су већ доживели делом своју специјализацију стварањем СБПОК-а и ТОК-а, али се она сада продубљује кроз нови Закон о организованом криминалу формирањем четири регионална центра за борбу против корупције у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву. Овај закон је усвојен прошле године, а почиње да се примењује за мање од три месеца. Србија се, дакле, определила за дугорочни развој институција за борби против корупције. То је и једина истинска борба против корупције – развој и стално јачање државних органа специјализованих за овај посао. Када год бисмо помислили да је посао изградње оваквих органа завршен, неопходно је наставити јер је у међувремену хидра корупције већ пронашла пут како да заобиђе постављене замке.

– Када је у питању превенција ове појаве, централни орган код нас је Агенција за борбу против корупције. У наредних неколико месеци биће донете опсежне измене закона који регулише ову област – објашњава државни секретар у Министарству правде.

Да би борба против корупције била свеобухватнија и успешнија, Румунија је формирала неколико антикорупцијских институција: Националну дирекцију за борбу против корупције, Националну агенцију за интегритет и Генерални директорат за борбу против корупције. Корнел Нистореску, један од најеминентнијих политичких аналитичара у Румунији, каже за „Политику” да не сме да тврди да је формирањем ових институција допринело борби против корупције, али признаје да је – покушано.

– Борба против корупције је пројекат који још није завршен и веома је тешко рећи када ће и на који начин бити окончан. Румунију бије глас да је јако корумпирана. Ако погледамо кроз историју, она је то била и у 18. и 19. веку. Свакако да има резултата у борби против ове појаве. Неки случајеви корупције су се завршили затварањем особа које су високопозициониране у политичким круговима и то је направило одређени застој у развоју корупције – наводи Нистореску.

Румунски аналитичар сматра да судије и тужиоци у овој земљи нису у потпуности спремни за борбу против корупције. Много је људи из врха судства, наводи Нистореску, који раде у безбедносним службама, па је то разлог што борбу против корупције не контролише Национална дирекција за борбу против корупције, него тајне службе.

На питање да ли српски полицајци, судије и тужиоци имају довољно кредибилитета, искуства и знања у борби против корупције, Илић наводи да су Служба за борбу против организованог криминала МУП-а, Тужилаштво за организовани криминал, београдска полиција и београдско Више јавно тужилаштво најкредибилнији када је реч о репресији.

– То се види из резултата њиховог рада, односно број пријављених лица, број пресуђених предмета... Када су у питању друге полицијске управе и тужилаштва не можемо да будемо апсолутно задовољни постигнутим резултатима. Код органа који се баве борбом против корупције постоји одређени ниво достигнутог знања који није мали, али у борби против корупције никада не можемо да кажемо да је достигнути нови довољан јер се ствари толико брзо мењају да ми то морамо да пратимо. Ти органи се и континуирано обучавају, али та обука никада неће бити завршена, због различитих појавних облика корупције. Судови морају добро да познају рад државних органа – каже Илић.

И у Румунији и у Србији, показало је истраживање, највише корупције је у друштвено-економском систему, затим здравственом и образовном.

– Корупција иде тамо где има новца – категоричан је Илић.

И десет година од уласка у ЕУ, Румунија је под њеним сталним мониторингом када је борба против корупције у питању. Нистореску сматра да Румунија, без помоћи ЕУ, не би могла сама да се избори с корупцијом.

– Ко би унутра државе могао да спроведе такву борбу? Она је морала да дође „споља” – закључује румунски аналитичар.

Да ли ће и Србија бити под мониторингом ЕУ?

– Поглавља 23 и 24 су велика тема за Брисел и ЕУ изузетно инсистира на стандардима из ова два поглавља. Испуњавање услова из поглавља надгледа Европска комисија. Од 2013. године имамо извештај у којем се констатује стални напредак да ојачавамо своје институције у борби против корупције. Када се читају извештаји ЕУ, морамо да будемо свесни да су у њима изнети политички ставови ЕУ и да је она веома шкрта на похвалама – каже Илић.