Железара без санкција Брисела, авио-компаније у Аустрији кажњене

Од нашег специјалног извештача
Беч – Србија није изузетак по томе што је из државне касе субвенционисала „Железару Смедерево” и „Ер Србију”. И многе земље чланице Европске уније (ЕУ) дају државну помоћ својим компанијама. Аустрија је тако годинама из буџета дотирала Аеродром Клагенфурт, који је шеста по величини ваздушна лука у овој држави. Иако је Брисел одобрио овакву врсту субвенционисања, због тога што европска правила о додели државне помоћи нису поштована, стигле су санкције, па је Европска комисија (ЕК) наложила да се укупно 12,7 милиона евра државне помоћи врати у аустријски буџет.

– За Србију то значи да правила о државној помоћи морате озбиљно да схватите – каже за „Политику” Роман Штулингер, економиста из Бечког института за међународне економске студије.

Споразуме, које је менаџмент Аеродрома Клагенфурт склапао са авио-превозницима, ЕК је оценила као нарушавање конкуренције на тржишту. Због тога је званични Брисел донео одлуку према којој је „Рајанер” морао у аустријски буџет да врати два милиона, компанија „Туифлај” – два милиона, а највећи износ од 9,6 милиона вратила је немачка нископрофитна авио-компанија „Ха Ел Икс”. Ови аранжмани, према званичној оцени ЕК, Аеродрому Клагенфурт нису донели веће приходе, већ само додатне трошкове. Авио-компаније, које су склапале повољне споразуме са овом ваздушном луком, смањиле су тако своје оперативне трошкове и, према оцени Брисела, тиме је нарушена конкуренција на тржишту. 

Аустријска држава је помагала Аеродрому Клагенфурт да смањи цене, јер је реч о малој регионалној ваздушној луци и идеја је била да се привуку и путници и авио-превозници.

– Када је помоћ одобрена, за ЕК је било прихватљиво да држава на тај начин стимулише тражњу. Реч је о посебној врсти инвестиционе регионалне помоћи и та интервенција државе на тржишту имала је регионални ефекат. Међутим, менаџмент аеродрома направио је посебне договоре са три авио-компаније којима је додатно плаћао да промовишу и рекламирају Аеродром Клагенфурт. Такву врсту државне помоћи ЕК сматра недозвољеном и зато су уследиле санкције – каже Штулингер и додаје да су у ЕУ врло чести такви случајеви.

Тако је недавно компанија „Епл” у ирски буџет вратила чак 13,3 милијарде евра, јер је ЕК истрагом утврдила да амерички технолошки гигант није поштовао правила о државној помоћи. У конкретном случају „Епл” је добио незаконите пореске олакшице.

Аеродром Клагенфурт данас послује по тржишним условима. Како за „Политику” каже Фолкер Хоферл, из аустријског Министарства за саобраћај иновације и технологије, компанију је пре неколико месеци преузела „Лилихил капитал група”.

– Будући развој Аеродрома Клагенфурт сада је у рукама менаџмента те компаније – рекао је Хоферл.

Када је „Лилихил капитал” у априлу ове године добио новог власника аустријски медији писали су како је најмањи аеродром у земљи са свега 240.000 путника добио „нову већину”. Бизнисмен и трговац некретнинама Франц Петер Ораш, власник „Лилихил капитала”, који је у центру Клагенфурта већ купио неке објекте, преузео је 74,9 одсто власништва у овом аеродрому.

Са друге стране, када је о Србији реч, наше власти тек треба да докажу да је субвенционисање „Ер Србије” било у складу са европском регулативом, а „Железара Смедерево” је државну помоћ добијала све до 1. фебруара 2014. године. Након тога, Србија је Бриселу у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) морала да докаже да је државна помоћ, коју је челична добијала до тог датума, била у складу са европским правилима.

Истрага, која је завршена у новембру прошле године, показала је да помоћ, коју је челичана добијала, није била у складу са Протоколом пет и ССП-ом. Ипак, ЕК због тога није казнила Србију и није тражила да се уплаћени новац врати у буџет.

Иначе, комисија је, када је о смедеревској челичани реч, водила још једну паралелну истрагу о дампингу, али је званично Брисел утврдио да продаје челика испод цене није било.

Роман Штулингер објашњава да је у случају „Железаре Смедерево” реч о посебној врсти државне помоћи коју добија само једна компанија на тржишту и да је та помоћ временски ограничена.

– Реч је о такозваној државној помоћи за реструктурирање на који је ЕК посебно осетљива и те случајеве прати с великом пажњом. Нарочито у земљама у транзицији, као што је Србија. Оно што је одлика такве врсте помоћи је да једна компанија може да је добије само једном и да након што је искористи у будућности више не може да очекује да поново добије такав вид субвенција. Додатни зачин целој тој причи, сасвим сигурно, дала је чињеница то што су Кинези преузели имовину српске железаре – закључује наш саговорник.