Вирус корона гура Европу у сиромаштво

Европску унију (око 513 милиона становника) са епидемијом вируса корона овог пролећа сустиже баук дуготрајне немаштине, слуте ових дана истраживања америчке консултантске куће „Мекинси” и бриселског Института Бројгел.

Према „Мекинсију”, готово 59 милиона запослених у ЕУ ризикује да већ овог пролећа трајно изгуби радно место због последица карантина. У Бројгелу процењују да скоро 100 милиона људи у 21 држави ЕУ нема довољно уштеђевине у банци да у случају финансијске нужде намири основне двомесечне издатке (за храну, комуналије, кирију, и рате кредита).

Последице вируса корона по профил европског тржишта рада ове и наредних година непредвидиве су. Било какво продужење карантина после лета (у случају новог таласа епидемије) подигло би незапосленост у ЕУ на 11,2 одсто, без шансе за стабилизацију све до 2024. године, упозоравају ова два истраживања.

Те суморне процене стижу у тренутку кад је Брисел обнародовао да је ЕУ ушла у период драматичнијег замирања привреде, горег од оног из претходне економске кризе – средином прошле деценије.

А тада, након највеће глобалне финансијско-економске кризе после Другог светског рата, Европској унији је требало пуних десет година да колико-толико нормализује тржиште рада. Притом, Шпанија, Португалија и Грчка ни дан-данас нису успеле да поврате степен запослености од пре 2008. године, док је радна снага „северњачког табора” ЕУ много брже успела да поново стане на своје ноге, наводи „Мекинси”.

Овог пута, милиони Европљана су месец-два након избијања пандемије већ на ивици егзистенције. Без једне плате, 29,6 милиона Европљана нема довољно новца да набави неопходну храну и плати комуналије. Без два редовна месечна лична дохотка, број становника ЕУ који немају за основне потребе (без кирије и рата кредита) скаче на 41,6 милиона, наводи Институт Бројгел, који је анализирао имовинско стање 342 милиона људи у 21 држави ЕУ.

Нова немаштина у ЕУ опет носи и географски печат. Егзистенцијално безизлазна ситуација, без две редовне плате, погодила би шест одсто популације Малте, Холандије и Аустрије, али, истовремено, више од 30 одсто становништва Грчке, Словеније, Летоније, Литваније и Хрватске, открива Бројгел.

Ако остане без једне плате, 17,4 одсто становника ЕУ нема на личном рачуну у банци довољно за храну и комуналије. Без два дохотка, проценат оних који би били у „егзистенцијалној дубиози” скаче на 25 одсто. Довољно банкарске уштеђевине да прегура два месеца „ван платног списка” нема 70 одсто становништва Летоније, и око 11 одсто Холанђана.

У неизвесној економској ситуацији изазваној пандемијом вируса корона, финансијска помоћ државе од кључног је значаја за милионе Европљана, закључује Институт Бројгел. Колико ће Брисел новцем из заједничке европске касе помоћи државама чланицама и њиховим становницима у рвању с привредним последицама епидемије, за сада још није јасно због огромне неслоге око тога какав би тачно финансијски облик требало да има здружена акција. Европска комисија најавила је да ће тим поводом до краја маја изаћи са заокруженим планом. У међувремену, Кристин Лагард, председница Европске централне банке ( ЕЦБ), рекла је да ће у текућим ванредним околностима установа коју предводи свим расположивим финансијским оруђима тражити и наћи начин да помогне привредном опоравку еврозоне.