Немачки специјалци амнестирани после крађе оружја

Невоље с „поносом” Бундесвера не престају. Због нацистичких поздрава део елитне специјалне јединице немачке војске (КСК) прошле године је распуштен, а сада избија на видело како је командосима пружена шанса да врате украдено оружје, без последица за поступак за какав би иначе могли кривично да одговарају.

Кад је министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер крајем јуна 2020. године поручила да Специјалне јединице Бундесвера с „токсичном културом вођства” и делимично независним ланцем командовања не могу више да постоје у оваквом облику, већ су стизала алармантна сазнања да у касарнама КСК-а недостаје 48.000 бојевих метака и 62 килограма експлозива.

Да би некако спасао част „немачких фока”, које су се већ нашле на јавном стубу срама због склоности десничарском екстремизму, бригадни генерал Маркус Крајтмајер решио је да спроведе интерну амнестију. Својим војницима је поручио да могу анонимно да врате оружје које су „однели” из јединице, без икаквог страха од последица.

Крајтмајерова понуда је добро прихваћена и у међувремену је враћено око 25.000 метака и неколико ручних бомби. Проблем је настао јер је одбор Бундестага за одбрану тек недавно обавештен о овој самоиницијативној акцији Крајтмајера, што је изазвало политичку буру. И војни експерти одмах су дигли глас: Може ли генерал да заштити своје јединице од правних последица због оваквих нелегалних активности?

Како пише „Дојче веле”, нестало оружје није поменуто у прелиминарном извештају о реформи КСК, који је генерал Еберхард Цорн, генерални инспектор оружаних снага, објавио крајем октобра прошле године. Случајеви нестанка муниције називани су неправилним књиговодством и административним грешкама. Цорн, који предводи радну групу за реформу Специјалне антитерористичке јединице, чији су припадници учествовали у акцијама у Босни Херцеговини, на Косову и у Авганистану, касније је обавестио одбор немачког парламента за одбрану да је овакав начин враћања оружја ипак био грешка.

Министарка одбране најавила је да ће истрага о овом случају бити готова до лета, а да ће за то време припадници специјалне јединице бити на „условном отпусту”. Иако је обећала да ће јавност о свему бити обавештена, постоји опасност да контроверзни програм амнестије за оне који су вратили оружје на крају буде гурнут под тепих.

„Војницима се може обећати да ће за свој поступак изношења оружја сносити мање последице. Али рећи да им се ништа неће догодити је правно апсолутно неприхватљиво”, каже посланица Слободних демократа Мари-Агнес Штрак-Цимерман.

Посланик Зелених Тобијас Линднер истиче да у оружаним снагама не постоји овакав тип амнестије који је примењен у КСК-у. По његовим речима, анонимни повраћај оружја додатно има лошу страну.

„Ово отежава истрагу о томе да ли су екстремисти из крајње десничарских кругова заправо из редова Специјалне јединице Бундесвера успели да набаве оружје и муницију”, објашњава Линднер.

Сазнање да је специјалцима било омогућено да анонимно, без икакве казне, врате украдено оружје, повећало је притисак на генерала Маркуса Крајтмајера, који је оптуживан за ометање правде. Анегрет Крамп-Каренбауер је негирала гласине да ће генерал Крајтмајер бити смењен, али остаје отворено питање да ли ће бити саслушан како би се разјаснило да ли је понуда за амнестију била његова замисао или му је претпостављени можда дао налог да то учини.

Поједине невладине организације одавно упозоравају на опасност по друштво од високообучених и до зуба наоружаних војника који гаје симпатије према екстремно десничарским идејама. Иако Бундесвер води политику „нулте толеранције” кад је реч о десном екстремизму, председник Немачке војне обавештајне службе (МАД) Кристоф Грам обавестио је прошле године јавност о 20 случајева унутар КСК код којих постоји сумња у повезаност с радикалном десницом. Активности радикалне деснице примећене су и у другим деловима немачке војске. МАД је до сада регистровао око 500 случајева. Ева Хегл, комесарка немачког парламента за Бундесвер из редова СПД-а, поручује да екстремизам крајње деснице више није маргинални проблем оружаних снага.

„Када се инциденти открију морају се брже истражити и процесуирати”, истиче Хеглова.