Колико год министрима њихова влада деловала импресивно, а нама депресивно, хвала им што су се 2011. редуковали, чиме сам нешто добио на простору, па могу појединачно да им се обратим нешто опширније, све по (званичном) списку.

Но, уважавајући традицију, функцију и утицај, прво нека реч о председнику.

Борис Клуни Тадић. Измучен бригом о радницима, сељацима и поштеној интелигенцији, исцрпљен жељом да више пажње обрати разним питањима, задовољан што је испоручио двојицу преосталих хашких бегунаца, таман кренуо у припреме за новогодишње и божићно славље, кад оно заушка од фрау Ангеле која је, шушка се, нарушила и монолит ДС-а.

Нема Брисела, али биће нешто од Косовске Митровице. Немаш Рајну, имаш Ибар и ону четворицу на обали. Нема кандидатуре, али биће отпуштања. Нема датума почетка преговора, али биће датума избора „кад ја одлучим”. Нема ништа од промене политике, али зато нема шта немамо.
Небитно. Јачи смо од судбине. ЕУ није смисао живота, мада може да остане „и Косово и Европа”. То је научио као млађани ватерполиста: играо је и за Партизан и за Звезду.

Мирко Нејаки Цветковић. Избор Андрићевог венца деташиран на привремени рад у Немањину. Вођа тима коме само индијански трагачи, спелеолози опремљени батеријама, археолози са лупама или микробиолози са микроскопима могу да пронађу отиске успеха. Мирјам лидерске експлозивности и политичке агилности. Спонзор из нехата српског Телекома: обожавалац телефонских седница владе.

Ивица Че Гевара Дачић. „Будимо реални, захтевајмо немогуће!” Полицајац у цивилу живи двоструким животом. На вечерњим партијским течајевима дијалектички реформише СПС. Дању обожава да је портпарол који јавност обавештава о свим успесима народне милиције: од забране геј окупљања до привођења Мице Троцевке. Од дијете одустао, од певања никада.

Јован Атом Мрав Кркобабић. Доајен српске политичке геријатрије. Човек који памти да је постојала Винча, где је ваљда радио на пројектима Марије Жолио Кири. У својству лидера Партије упорних пензионих савезника (ПУПС) пуним капацитетом се са ММФ-ом бори да сачува висок проценат пензија у односу на плате. Џаба. Село гори, Србија стари.

Верица Експертскаја Калановић. Бивши технолог у фабрици за заптивке уварила се до избора на месту потпредседнице и остаје јој да се нада да ће из године пописа изнети капитал пописа региона. Има их који кажу да је била боља у позоришној улози активисткиње за људска права из Нигерије него на инвестиционој позорници Србије. Има јединствено објашњење: за оно што сам обећала није било пара.

Вук Новак Јеремић. Остављајући друге да му завиде, успео да стигне први рекет света. Сем тениски, остварио се и као нуклеарни физичар јер пред његовом азербејџанском радијацијом Запад бежи у оловне собе. Дипломатским критичарима узвраћа да партнере тражи и на Западу – у Српској. Губитник страначких избора, пораз је протумачио као победу.

Драган Патон Шутановац. Хидроенергетичар који законе флуида успешно примењује када гласно хвали реформе војске и прећутно говори о НАТО-у. Невоља му је што штрчи. Није Берлускони једини коме министар војни смета у хармонији групног партијског портрета са Дамом. Нека учи од таста: политика јесте естрада, али није музика.

Снежана Јустиција Маловић. Прославила 10. годишњицу престанка рада као адвокатски приправник. Злобници не виде промену. Док председница Друштва судија Србије тражи да министарка одговара за правни хаос, у Бриселу незадовољни реформом судства. Она се хвали да грађани више правосуђе не виде као корумпирану професију. Не бих даље. Да не кршим претпоставку невиности.

Душан Агро Петровић. Бивши адвокат који чивијашким талентом управља партијском касом па тако досегао до титуле лорда чувара жутог печата. Као познавалац шабачког млекарства, сада ради на томе да 2012. не поскупи храна. Сизифовски посао у земљи у којој појефтињује само – живот.

Небојша алтер его Ћирић, дипломац чувене Лондон School of Economics, дете познате ревизорске ковнице економиста неолибералне оријентације, Динкићев питомац. Како је у фотељи 21 месец, његов списак неиспуњених обећања је краћи од колега: од уредбе о ограничењу рока за плаћање добављачима до првог „фијата” са крагујевачке траке Посла века. Навикли смо.

Милутин Тефлон Мркоњић. Горостасни градитељ, нападач на нове деонице, коме склапање нове владе прети да помрачи животну амбицију да једног дана ипак отвори Коридор 10. Опростио нам је зимске гуме, али није одржао реч и изградио пут деци са Голије. Мрка је ходајући доказ колико траје време полураспада функција у српској политици.

Милан Нечујни Марковић. Палилулац који повремено, а обавезно на Међународни дан људских права, изађе из хибернације да би нам саопштио да је у Србији све задовољавајуће. Пропустио човек да се консултује са Ромима, азилантима, геј популацијом. Не чита извештаје Амнести интернешенела.

Жарко Доситеј Обрадовић. Просветитељ коалиционог капацитета успева на два инвестициона фронта: да себе сачува на положају и да Србију сачува од њене талентоване деце. Експедује их у бели свет. Па да тамо науче да цене шта су све оставили: штрајкове, порниће, дрогу и насиље по школама, протесте студената.

Снежана Церемонијална Самарџић-Марковић. Филолог којој су у опису радног места искључиво коктели, пријеми, испраћаји и дочеци спортиста. Идилу су, нажалост, недавно покварили Београђани који су је јавно извиждали. На срећу, на норвешком, њеном омиљеном страном језику.

Зоран Имуни Станковић. Као патолог стекао навику да га пацијенти ништа не питају и да не протестују. Позивајући се на искуство предавача на Вишој криминалистичкој школи, очекује се да констатује смрт здравства и да над истим изврши обдукцију. И да скалпелом прође кроз легат вакцина претходника.

Расим Робеспјер Љајић. Неподмитљиви Санџаклија у позицији најпривлачније политичке удаваче. Он, лекар по струци, зна да би му сви нешто гурнули у коалициони гепек. Као бивши новинар који је одрастао у мудрог политичара, зна колико ризикује ако се приклони некоме ко ће потамнити сјај његовог имиџа.

Оливер три-у-један Дулић. Лекар, бизнисмен и човек на најуноснијем привременом раду у Србији, министарском. Мада ортопедски занат не асоцира на просторно планирање, још мање на здраву животну средину или продају компјутера у јавним набавкама, показује дар за преживљавање у окружењу са много изазова.

Предраг Карл Марк(с)овић. Како је издаваштво у кризи, носилац Краљевског (?) ордена Белог орла у Првом степену може само да се нада да ће његов страначки шеф успети у подухвату на коме су се многи пре тога угрували: уједињавању Србије, ако не читаве, оно барем региона.

Срђан Расељени Срећковић. После мандата проведеног у илегали, сада је постао права личност за министра дијаспоре: избачен из странке, сачуван у влади. У паралелној функцији министра вера доследно тражи да запушимо уши и одолимо песми ЕУ-сирена.

Сулејман Османоглу Угљанин. Неоосманским хатишерифом му директно из Стамбола гарантован положај без ресора. А и шта ће му портфељ. ’Вако му љепше.

Горан Митровачко-студенички Богдановић. Опчињен жељом да једном рибом нахрани све косовске Србе. Ако му другови дошапну, понеће крст неуспешне косовске политике и биће разапет на балвану који је носао Вија Долоросом, а потом га, о нашем трошку, уздигао на Голготи српског Јерусалима.

Срећна Нова година!

П. С. Министарском умировљенику Божидару Ђелићу честитам на одржаној речи