Испоставља се да је неуспешан покушај Умара Фарука Абдул Муталаба да изнад Детроита експлозивом сакривеним у доњем рубљу обори авион са 289 људи ипак био успешан.

Терориста је успео да завара све најригорозније контроле безбедности, поново је у Америку уселио страх и тако обезбедио максималан публицитет АлКаиди, организацији коју су неки већ почели да сматрају отписаном, или барем безначајном.

„Уз благослов Алаха, херојски брат, мучеништво тражећи Умар Фарук, успео је да изведе специјалну операцију у америчком авиону од холандског града Амстердама до америчког града Детроита, и то се догодило током божићних празника“, одаслала је поруку секција за пропаганду АлКаиде Арабијског полуострва, огранака организације Јемена и Саудијске Арабије обједињених јануара 2009.

Фокусна тачка страха више није Авганистан, где Американци држе 68.000 војника, ни Ирак где их је 120.000. Нити је Пакистан. То је Јемен.

„АлКаида Арабијског полуострва постала је снажнија од свих других огранака АлКаиде“, тврди Ричард Барет, координатор посматрачког тима УН за АлКаиду и талибане.

АлКаида се готово неприметно пребацила на рог Африке. Ка Јемену који има стратешку улогу у плановима џихадиста пре свега због историјских веза са Саудијском Арабијом, источном Африком и исламским земљама јужне Азије – локацијама које привлаче пажњу милитантних исламиста. Из Јемена и Сомалије држи се контрола над Баб елМандебом, теснацем на Црвеном мору кроз који дневно пролази три милиона барела нафте намењене Западу.

Земља коју су стари Римљани због трговине зачинима звали ArabiaFelix, Срећна Арабија, данас је најпознатија по њеном сину Осами бин Ладену. АлКаида је своје прве акције извела управо у Јемену децембра 1992. нападајући хотеле у луци Аден у којима су боравили амерички војници на путу за Сомалију. Највећи број извођача терористичког напада на Америку 11. септембра 2000. дошао из ове државе на југу Арабијског полуострва.

Када је ЦИА Бин Ладену доделила улогу вође муџахедина који су се борили против совјетске окупације Авганистана, тешко да су обавештајни босови у Ленглију претпостављали да ће ученик надмашити учитеље.

Рекао бих да АлКаида веома успешно користи мобилну стратегију. Када су Американци 2001. оборили талибански режим, пребацили су се за Ирак. Потом су се после америчке кампање 2006. из Ирака вратили на авганистанско-пакистанску границу доказујући да су задржали снажну базу.

Исто важи и за Јемен, АлКаидину садашњу, могуће и најизазовнију базу, где је бомбаш Нортвестовог лета 253 Умар Фарук Абдул Муталаб обучаван и где му је дат експлозив који је прошао све контроле.

Ослањајући се на антиамеричко расположење, АлКаида је одавно присутна у овој 23-милионској земљи. Одатле је организовала акције које су кулминирале самоубилачким нападом на амерички разарач у Адену када је погинуло 17 морнара.

АлКаида се вешто убацила у јеменски конфликт који потиче још из времена хладног рата вођеног на југу Арабије од 1960-их. Јеменски официри су тада, уз подршку просовјетског Египта, означили крај 1.000 година дугом шиитском имамату и прогласили републику, једину на Арабијском полуострву и једну од осам у арапском свету.

Када су републиканци 1962. преузели контролу над главним градом, Саном, имам је побегао у планине на северу где је организовао побуну на истом терену где се и данас воде борбе. Упркос војној супериорности, централна власт никада није успела да победи шиитске побуњенике.

Нити је Јемен успевао да буде уједињен. Тек када су се Британци 1967. повукли са југа, напуштајући стратешки важну луку Аден на Црвеном мору, отворен је пут спајању прозападног севера и просовјетског југа, маја 1990. Југ је дотле развијао социјализам, север се држао исламске конзервативности којој су милитанти природни савезници.

Додатна зла коб земље је што је готово равномерно подељена између Салафи сунита – 53 одсто, и Заиди шиита – 47 процената. Први су концентрисани на југу, други, шиитска секта која је име добила по свом петом и последњем имаму, Заиду ибн Алију, на северу.

Иако је геополитички контекст 21. века несумњиво неке ствари променио, регионалне тензије наставиле су да подстичу јеменски конфликт. Пре свега по верској линији.

Шиитски побуњеници оптужују власт због савезништва са Западом у борби против тероризма и позивају на слободу вероисповести у складу са својим традицијама. Режим узвраћа да побуњеници желе да формирају шиитски имамат. Председник Али Абдулах Салех каже да је побуна део „рата” против револуције која је 1962. збацила „реакционарну, назадну, клерикалну, расистичку и тиранску владавину Заида”.

Испоставља се ипак да је терористички напад на Њујорк и Вашингтон убацио Јемен у жижу рата против тероризма. Председник Салех подлегао је америчким притисцима и обрушио се на АлКаиду. Десетине су похапшене, а америчким беспилотним летилицама је омогућено да нападају на скровишта организације – што је Салеха коштало губитка популарности.

После америчке интервенције у Ираку 2003, АлКаида је тежиште операција пребацила за Месопотамију, па су годину дана касније и Салех и Вашингтон закључили да је проблем са АлКаидом завршен.

Овај ничим засновани оптимизам, комбинован са проблемима унутрашње безбедности Јемена, вратио се као зла коб. Ојачао је сецесионистички покрет на југу. Шиитска Хути племена на северу су 2004. кренула у офанзиву која је исте године кулминирала војном интервенцијом Саудијске Арабије.

Саудијска Арабија, претендент на лидерство сунитског света, веома је нервозна због најновије рунде шиитске побуне на њеним јужним границама. Ријад отворено оптужује Иран, упркос томе што су јеменски Заиди доктринарно удаљени од иранских шиита који верују у 12 имама.

Хаотична ситуација је многа подручја Јемена препустила контроли локалних племенских вођа, често веома наклоњених Бин Ладену. Како би, иначе, могло да се објасни спектакуларно бекство 28 АлКаидина човека из затвора у Сани пропраћено одмах серијом напада на постројења за вађење нафте и гаса.

Што су Американци више притискали АлКаиду по Авганистану и Пакистану, Јемен је постајао све атрактивнији као скровиште. Упркос хапшењима по Јемену и Јеменцима у Гвантанамо Беју, стотине младих из Сомалије, Индонезије или Малезије долазило је на универзитет Иман да би слушало проповеди Бин Ладеновог пријатеља, шеика Абдулмаџида алЗинданија.

Американци су узнемирени. Прошлог маја у Сани је боравио заменик директора ЦИА. Потом шеф Централне команде одговоран за Блиски исток. За њим је стигао и Обамин саветник за питања тероризма. Потом је уследио одговор „снажног партнерства“.

Неки извештаји кажу да су по наређењу Барака Обаме 17. децембра на логоре за које се претпоставља да припадају АлКаиди испаљене крстареће ракете. Други тврде да су напад обавили јеменски „мигови29”. Све се завршило по учесталом авганистанском сценарију: убијено је 60 цивила, међу њима 23деце. Сличан напад поновљен је 24. децембра.

Потиснут од Запада у страну, Јемен је створио другу генерацију АлКаиде. И шта сад? Препустити Јемен његовој судбини значи створити нову Сомалију. Интензивирати војне операције –Јеменце ће додатно окренути против САД. Као у Авганистану и Пакистану. Оба сценарија наговештавају победу Осаме бин Ладена.

Када је Џорџ В. Буш 2001. обећао да ће спржити АлКаиду, ако ништа друго знао је њену адресу – пећине Тора Бора у Авганистану. Није успео. Девет година доцније, Обама је суочен са много тежим задатком: да успе да уђе у траг номадима тероризма.