Бошко Мијатовић
СРБИЈА НА СУДУ
Брљивост српске администрације достиже епохалне размере, угрожавајући елементарне интересе народа и државе. Где год се загребе наилази се на шарлатанско рекламерство, занемаривање државних интереса, нестручност, расипање пара. Бојим се да је на власти једна екипа која слабо ради свој посао, али зна да се одржи у седлу.
Погледајмо неколико афера ради оправдања ових тешких квалификација. Код НИС-а ствар је јасна: компанија је годинама правила лажне завршне рачуне, на шта су својим негативним (’квалификованим’ְ) мишљењем указивали и претходни ревизори. Паре су се расипале, а губици су се сакривали лажним финансијским извештајима. Онда су дошли Руси и тражили чист и тачан извештај, па су велики губици, а и ружна пракса, испливали на површину. Ишчуђавању премијера и министара енергетике и финансија свакако нема места, јер је њихов посао да прате НИС и да знају шта се догађа; ово тим пре што су ревизорски извештаји из претходних година јавни и доступни.
Ту су и два уговора која је давно потписао бивши министар војни Давинић, а које је Динкић хтео да обори оптужбом Давинића за корупцију. Један за војну опрему са Милетом Драгићем, а други за коришћење израелског сателита. Оптужба за корупцију је отпала (ако не рачунамо хотелске рачуне), а из изјава Давинића види се да се ради о смушеном човеку, који и сам признаје да су га Израелци надиграли. Али проблем је што се држава правила као да уговори уопште не постоје. Оба су дошла на суд и изгледа да држава има слабе шансе.
Лондонска арбитража пресудила је у корист Израелаца у првом степену, тј. да се исплати 37 милиона евра. Бар да су услуге сателита коришћене него ће се изгледа платити уговорена сума, а без икакве вајде. Београдски трговински суд је два пута пресуђивао у корист Милета Драгића, тј. налагао држави испуњење уговора, мада је виши суд враћао предмет нижем ради допуне, али се не види шта би државу ослободило обавезе из валидног уговора. То што се она, евентуално, предомислила није довољан разлог. Као да политичари не схватају да је гурање уговора под тепих стратегија која највише штети интересима државе Србије. На крају ће се платити, а да не добијемо ништа! Уговори се или испуњавају или се покушава постићи договор са другом страном.
То занемаривање уговора јасно се види и у случају Народног музеја. Ту је, наиме, музеј, уз подршку владе, склопио законит уговор са страном фирмом о изградњи депоа за експонате, који је изграђен. Али министри културе који су дошли после, укључујући и садашњег, нису задовољни уговором – мисле да је цена превисока – и три године су се понашали као да уговор не постоји. А камате су, заједно са проблемима музеја код смештаја, расле. Тек скоро је влада донела закључак да треба судски поништити уговор. Зашто, како? Ту није довољна политичка воља владајућих странака већ је потребно радити по праву, по закону. И ово више није старо време када судови пресуђују како им политика каже телефоном. Сада су судови спремни и државу да осуде, како искуство показује, што им само може служити на част.
На крају о концесији за аутопут. Целу прошлу годину су нас убеђивали да ће Алпина-Пор бити крива уколико пропадне концесија, а онда се то догодило, с тим да је пропала и гаранција од десет милиона долара по одлуци бечког суда. Будући да не верујем да је тај суд пристрастан по националној линији, изгледа да је Србија нешто забрљала. Тај осећај појачава чињеница да је Алпина-Пор поднела тужбу арбитражи тражећи 71 милион евра, што највероватније значи да имају аргументе. А наше власти ћуте и крију информације као змија ноге. Не знамо анексе уговора, нити тачне процедуре. По чаршији се прича да је Србија направила процедуралне грешке, укључујући и ону када је председник републике поносно објавио да је концесија раскинута пре времена, које дају реалне шансе Алпини-Пор на арбитражи. Опет тешке брљотине.
Одакле такво понашање многих министара и других виших функционера? Чини ми се да су неспособни за посао који обављају, па често праве лоше потезе. Када се то покаже, труде се да минимизују штету, али не држави већ себи и одлажу суочавање са проблемом колико год могу надајући се да ће га утрапити неком другом, можда следећој влади. Да се добије на времену – то је основна логика – па шта кошта да кошта. Србију.
директор економских студија ЦЛДС-а
Последњи коментари
Mi se bavimo opisom posledica "bolesti", i ukazujemo na neke tipove "virusa". Obzirom da je srusen sistem, a sada smo u prelaznoj fazi, to je kao da smo ostetili kucu toliko da mozemo sasvim neku novu da pravimo. Ovi sto se namecu da budu izglasani preko svojih partija jednom je receno:"Partije u tranziciji deluju kao sekte, na cijem celu su apostoli, a oni potcinjenima daju zadatke:'idi tamo ne znam gde, uradi to ne zam sto'". Posto imam dva pasosa, od ovih malih drzavica sa kojima upravljaju sekte, bio sam sudski vestak u najvecoj drzavnoj kompaniji. Iskusniji kadrovi koji su pre toga bili na vlasti imali su svoje direktore i u toj kaompniji. Kao vestiji, nego partije koje su se nasle u skupini oko nacionalizma, odnosno mrznje, ali ipak imaju veliki broj pristalica, jer je bilo vreme "kvi i tla", iskoristili su nepostojeci sitem, jer boze moj nista vise ne sme da bude kao pre, pa su u drzavnoj komapniji ostavili mogucnost privatnicima da na tenderu dobijaju posao svake godine u vrednosti od 30 miliona evra. Ko je dobio da radi i ko je delio dobitak sa privatnim firmama lako je pogoditi. No, kada je pobedila partia-sekta sa manje iskusnim kadrovima, nisu bili tako drski da toliko kradu, ali nisu hteli da zadrze iste privatne komapnije,imaji i oni svoje rodjake. No, ovi iskusniji su sve snimali, jer su bili ti u komapniji, i cekali su da se njihova partija vrati na vlast. I opa! Odmah su nasli dokumenta koja su dala svojoj policiji, pa svome sudiji, pa su se dvoje direktora nasli u zatvoru. Kada sam pregledao dokumetaciju, video sam da ne mogu da ogovaraju, jer je komapanija postigla ruzultate kao nikada pre, a i usluge od privatnika su bile upola jeftinije. A koliko su direktori i njihovi apostoli dobijali od privatnika koje su na tenderu odabrali nije bilo nikakvog dokaza. Na sudu sam rekao:"Oni koji su dozvolili da privatni kapital sudeluje u drzavni na ovaj nacin to je isto kao da ste tudju zenu stavili da spava sa muksracem, a da verujete da ce biti
Komunisti su jos pri kraju rata posadili "klicu svog unistenja", kada su oficiri OZNE, tako je bila krstena neposredno po okoncanju rata, naveliko bezali od svojih, sa bucurima zlata i dragocenosti nasilno uzetih od "buducih neprijatelja naroda". O tome se naveliko saputalo po Vojvodini i Srbiji. U onim mitskim vremenima, spokoja i dusevnog mira radnicke klase, komunisticka vrhuska Jugoslavije, zajedno sa svim glavesinama JNA, itekako se ubezbedjivala za vreme kada Njega vise ne bude. Rodjeni ujak, naseg istaknutog rezisera i estradnog umetnika, Todo Kurtovic, za vakta pase Mikulica, dobio je u kesu kredit u vrednosti 200 (dve stotine) Golfova iz Vogosca. Doktoru Dabicu je prvi posao bio da izvrsi "nacionalizaciju", gle cuda od podudarnosti, dve stotina istih takvih Golfova. Svaki bogovetni direktor, i partijski duznosnik viseg ranga, odezbedio je pritojan zivot i za svoje unuke, ali deca ko deca, sve su to brzo popila i "popusila". Jednoga dana, da, da, jednoga dana citacemo u nastavcima sve velike afere iz onog vremena, od blaga SEUSO, preko manjeg dvorca kraj Opatije, generala Mamule, "izvoza" nasih trenaznih Galebova vrlom prijatelju Gadafiju, i sve sto je iza toga sledilo. Jugoslavija je bila Eldorado za sve clanove Partije. Danas se Srbi u cudu pitaju, sta je to pobogu skrivila Jovanka da je tako drze u kavezu, ko retku zverku. A niko se ne pita sta se zbivalo izmedju 4-tog maja i 24-tog maja godine 1980-te. Tek je danas Srbija zemlja tuge i ocaja, zaboravljena skoro od sviju, braca pravoslavna, Rusi, jos pruzaju ruku spasa, ko kako to vidi i oseca, al je pamet i znanje ostislo s onu stranu zivota. I grane.
Bosko, nije uvodna kvalifikacija preostra. Naprotiv, jako je blaga. Valjda je svima vec odavno jasno zbog cega je drzava sputavala i onemogucavala rad revizorskih organa? Valjda je i nepismenima jasno zbog cega drzava vec 9 godina ne podnosi zavrsne racune? Ali, oni ce se ipak kad tad podneti i uraditi, a onda, onda ce biti potresi. Mnogo veci nego u NIS-u. Podnece se izvestaji i analize "privatizacija", potrosnje "privatizacionih fondova", a posebno sve oko stecaja nase cetiri i jedine razvojne banke. Njihovim unistavanjem nam je pocelo unistavanje i privrede. "Reforma" koju je sprovodila "elita" su jedino reforme kojima se ukida proizvodnja u Srbiji, a razvija trgovina, korupcija, megalomanija i komformizam strahovito velikog i alavog cinovnicko-birokratskog aparata, uz zanemarivanje svih vitalnih interesa drzave i naroda. Tome dolazi kraj, posebno sto ovi "bezalternativci" i "kapacitativci" nisu spremni za docek glavnog talasa krize i recesije.
