Не очекујте да ћу му споменути име и презиме. Нећу да доприносим стварању кадрова извесне странке или неке нове националне идеје. Све ово што се догађа: кампања за нову нацију на северу Србије; то иронично (суштински шовинистичко) инсистирање на томе да наручиоци огласа на билбордима „знају и сва“ ћирилична слова, пишу латиницом (мада нешто ређе на језицима националних мањина, пошто је војвођанерство намењено пре свих бившим Србима); коначно разоткривање и оглашавање наручилаца – посвећено је једном циљу.

У првом реду стварању нове нације која би касније државном силом укинула права српском народу на северу земље, асимиловала га и одвојила од остатка нације. Други циљ је афирмација непознатих активиста једне мале странке. Довољно је да неко закупи дванаест билборда па да од борца против равних кровова, јунака месног партијског одбора и можда идеалне младе особе по стандардима феуда за спорт, омладину и прескакање цензуса без муке, постане звезда дана, осване на насловним странама и у ударним вестима телевизија.

Мене дакле не занима неки непознати омладинац у чију је каријеру неко колатерално уложио извесна средства. Небитно је и да ли неко жели да створи војвођанску нацију. Ово је слободна држава, нисмо ми Брозова САП прћија па да људе хапсе, одузимају им пасоше и шаљу их на робије зато што другачије мисле. Ово је демократска Србија, са свим манама, и она је, баш као и друге европске државе, „једна и недељива“. Не мислим да је дванаест билборда довољно да створи нацију, мада, имајући у виду каква је нација у питању, можда и нисам у праву. Не верујем ни да је Србија, каква је да је, угрожена.

Проблем су лицемерје и безобразлук.

Јавност треба да верује да је непозната личност, заједно са незнаном групом грађана, само од добровољних прилога сакупила новац довољан да буде плаћена толика реклама. Владајући ДС је пријавио да је током читаве прошле године од приватних лица једва успео да сакупи нешто више новца. Пре тринаест година водио сам удружење грађана, заједно са студентом кога је четвртина Србије желела за мужа, а четвртина за зета. За годину дана нисмо успели да сакупимо толико новца. Код нас људи за политику не дају добровољно новац. Овде се за политику узима или се у њу улаже. Питам надлежне установе да ли је Лига за друштвену једнакост овај новац сакупљала од добровољних прилога, да ли је он пријављен финансијским установама ове државе и да ли су за њега плаћене одговарајуће дажбине? Уколико су овај новац донирала страна предузећа, друге државе или домаће државне установе, молим да јавност буде обавештена о томе.

Споменуо сам државне установе. Да ли ће наводно европске и грађанске установе Србије и стране фондације наставити да сматрају да се неко удружење бави друштвеном једнакошћу имајући у виду да оно у ствари представља једно националистичко друштво које за циљ има еманципацију нове нације?

Сценарио знамо. Почело је са неистинитим тврдњама о експлоатацији. Професор Бошко Мијатовић је одавно разнео те оптужбе против Србије, али их људи којима истина ништа не значи непрекидно понављају. Уследило је усвајање омнибуса закона, конструисање покрајинских знамења, доношење статута, отварање питања железнице... Уследиће судска власт, па полиција, за њима промена Устава Србије (из разлога европских стандарда и идеала грађанске и секуларне државе, наравно – да ли неко сумња у то). Завршиће са језиком – древним гражданско-гепидско-европским који је ојадила српска „дођошка сељачија“. Наравно и војвођанском црквом, коју ће заволети и онај који тврди да је социјалдемократа и Европејац а дичи се Брозовим ликом на ручном часовнику. Наравно, све то би било неважно без европске мисије која ће обезбедити да овај део Србије по двоструком колосеку уђе у ЕУ, али „само као амбасадор Србије“. Коначно, остаће питање граница. Много је град Београд узео свете земље северно од Саве и Дунава... Можда ћемо бити у прилици да је споразумно заменимо за десну обалу Саве у Мачви која припада аутономној покрајини, јер у рекламним картама и Шабац приказују као део те нове државе.

Али, не бојте се... Рече ми један београдски вечити посланик – социјалдемократа: све је то питање инвестиција и аутономије – а његова странка већ годинама тврди да Србија треба да се федерализује! Аутономија или федерација – исто је. Независност или федерација – исто је, ако уђемо у ЕУ...

Нису криви аутономисти и сепаратисти. Одговорни су ДС, Г17 и ЛДП који занемарују очигледну опасност и дају места у парламенту странкама које народ на изборима неће. Овде није реч о нечем новом – све смо то већ доживели у Хрватској, Босни, Црној Гори и на Косову.