Polovinom decembra prošle godine na istim ovim stranicama sam napisao: „Zlobnik bi rekao da će sledeća faza u razvoju političke taktike Borisa Tadića, predsednika Srbije, biti sazivanje roditeljskih sastanaka na kraju svakog tromesečja, a na njima bi predsednik upozoravao kako ministri uče i kako se ponašaju. U vezi sa inicijativom Borisa Tadića da se tromesečno preispituje rad ministara na osnovu tri kriterijuma (stručnost, ocena javnosti i politički kriterijum) javnost se – barem oni predstavnici javnosti koji su o tome nešto upitani – podelila na dva tabora: jedni veruju da je to običan marketinški trik, a drugi se nadaju da bi to moglo pomoći”.

Ispostavilo se da ima onih koji nisu zaboravili šefove reči izgovorene u decembru na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke i nisu pomislili da je to bio tek marketinški trik, jedan od onih koji dobro odjeknu a onda sasvim utihnu.

Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, poslao je, naime, premijeru i predsedniku države i stranke izveštaj o radu svog ministarstva. Tu se, kako se navodi, i samokritikovao zbog okolnosti da nismo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i zbog „slučaja Kovačević”.

Pokazalo se da je Jeremić najbolji đak, od onih što ne čekaju da im se nešto dva puta kaže. Sad se, slušam u vestima, i drugi ministri utrkuju u dobroj volji da pošalju izveštaje i da se samoocene, a može biti da se poneki i kaje što nije bio vredniji pa pretekao Jeremića. Ali svi tvrde da imaju dobre rezultate i da imaju o čemu da izveste „nadležnu adresu”.

Rekao bih da je uz nećkanje i početno odbijanje ideje Jeremić ipak pristao da sebe oceni pa je novinaru jednog dnevnog lista rekao da je ministarstvo koje vodi zaslužilo – osmicu. Novinari, morate mi verovati jer poznajem ljude, vole ovu igru s brojkama jer odnekud su naučili da što više stvar uproste mogu bolje da je prodaju. Loše iskustvo s ciframa imao je Mirko Cvetković, premijer, koji je kad je obavljan onaj ritual oko sto dana vlade, rad kabineta ocenio – peticom, samo što je on, za razliku od Jeremića, imao srednjoškolski pristup ocenjivanju. Pa i danas, sto dana posle toga, tvrdi da se šalio, ali ima onih koji mu nikad neće poverovati.

Kao da je numerologija na ceni. Upitan juče da oceni rad vlade i njenu stabilnost, Milutin Mrkonjić, jedan od onih ministara koji još nije poslao izveštaj, rekao je da je vlada čvrsta kao Ludolfov broj. Za neupućene to je onaj čuveni „pi”, još i sa nazivom Arhimedova konstanta, kojim se definiše odnos prečnika i obima kruga kao broj 3,14.

Pun sam razumevanja za ovu Ludolfovu vladu. Ona se, kad je već reč o ocenjivanju, nalazi u poziciji đaka koji je seo da radi, na primer, pismeni iz srpskog, a onda je ušao profesor i dao im pismeni zadatak iz matematike. Naime, kad su se sastavili, svet oko njih nije bio ovako nazubljen krizom i verovatno su i oni verovali da će moći da ispune svoja predizborna i postizborna obećanja. Barem većinu od tih obećanja.

Danas bi bio uspeh da očuvaju makroekonomsku stabilnost i da otklone opasnost od recesije. Mislim da su to dva osnovna kriterijuma po kojima treba ocenjivati rad vlade i da nije politički korektno i fer svako malo im izvlačiti onih hiljadu evra besplatnih akcija, povećanje penzija i šta ja znam šta još... Jer ako bi ih ocenjivali po obećanjima svi bi dobili nulu.

Mislim da bi bolje bilo, umesto što pišu izveštaje i samoocenjuju se, da premijer sastavi jedan sasvim novi ekspoze i da se u skupštini, ako mu svađom zauzeti poslanici to dozvole i ako televizija bude htela da prenosi, obrati poslanicima i javnosti definišući jasno programske ciljeve ove vlade u svetlu novih globalnih okolnosti. Prosto rečeno, ova vlada nije ona vlada, mada se radi o istim ljudima.

Sa stanovišta interesa društva, neracionalno je kritikovati i ocenjivati vladu po onome što je govorila onomad, već će ocena zavisiti od onog što vlada može da uradi sad. Reći će neko da je vlada tu vrstu poruke poslala preko budžeta, ali se ovde ne radi o tome da se eksperti nadgornjavaju oko stopa, indeksa i pondera, već o definisanju vrednosnih sudova i moralnih normi za krizna vremena.

glavni urednik nedeljnika „Vreme”