politika
За суботу 20. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

ПОДЗЕМНА ЦЕФТА

Дежурни кривац за серију убистава у Хрватској нађен је у Србији. Није то немогућ сценарио. Али сигурно је да то нема никакве везе с грађанима Србије и институцијама српске државе

Ових дана у Хрватској све је више оних који захтевају да се грађанима Србије поново уведу визе,а све поводом убиства Ива Пуканића, издавача недељника „Национал” и његовог колеге Нике Франића. Истрага је добила кодни назив „Балкан експрес” што, симболички, потврђује да се барем у свету подземља несметано тргује робом и услугама на подручју дојучерашње заједничке домовине.

То је довело до још непотврђене тврдње да је убиство увозног порекла, да је земља извозница Србија, а да је Удба, српска јакако, наручилац атентата.

Та се прича, фабрикована, за сада, без ваљаних доказа, добро уклопила у хрватску зебњу да ће се Бриселу, односно европским интеграцијама приближити у пакету са другим земљама Западног Балкана што им се никако не свиђа, као што не би ни нама да смо у њиховом положају. Гледају да оно што им изгледа неповољно по њих пребаце преко граница „лијепе њихове” и да се дистанцирају од балканског наслеђа, ма шта то значило, утолико страсније што више сагледавају да му, барем у једном делу, итекако припадају.

Као што пише мој колега Милош Васић у колумни за београдски дневник „Данас”: „Појам ’Балкан’ овде у Аграму иритантан је као такав и захтева ритуалне ограде и дефиниције: Балкан, то су Други; Балкан, то нисмо ми, ми смо миттелеуропска уљудба и тај Балкан, уосталом, почиње у Батровцима, а не – како су пакосници тврдили – на бечком Sudbahnhoffu...”.

Хрватска нервоза била је добрим делом изазвана и околношћу да се очекивао годишњи извештај Европске комисије о томе колико је која земља напредовала на путу према Европи, а од тог извештаја који се подноси Европском парламенту зависи могућност преласка у вишу класу. Хрватска је од 2005. године кандидат за чланство и у Загребу се очекује да почну технички преговори о томе, па им серија мафијашких обрачуна и није нека препорука.

Дежурни кривац нађен је у Србији. Није то немогућ сценарио. Али сигурно је да то нема никакве везе с грађанима Србије и институцијама српске државе. Удба, у делу медијског говора, и јесте повампирена само да би се афери придодао институционални облик, а свима је јасно да криминално братство није развргло своје везе и да су жртве тог братства подједнако грађани Загреба и Београда.

Хрватски званичници много су уздржанији. Али, сиренски зов подјарцаног јавног мњења, врло балкански, ломи и номенклатуру чвршћу од хрватске. Ако се истрагом покаже да су конци збиља повучени из Београда митологија ће опет надјачати истину и свет криминала постаће свет реалне политике, што се овде, нажалост, чешће догађа него што би било пристојно.

Криминал нема својства ни српства ни хрватства, нема других особености осим криминалних, а у борби против тог зла пожељна је сарадња, а не кварење односа.

Оно што би могла бити озбиљна препрека хрватском путу ка европској интеграцији пре је садржано у потцењивању праве Цефте, оне која је дефинисала односе у региону као односе слободних путева робе, капитала и људи, него што ће икада бити ова подземна Цефта која по неписаним правилима ради у своју корист на штету и житеља Хрватске и житеља Србије.

Са становишта хрватских интереса требало би да буде непожељна било каква антисрпска хистерија. Уосталом, једна од главних замерки Хрватској, у већ помињаном годишњем извештају ЕУ, односи се на лош положај мањина и слабе резултате у послу повратка расељених Срба. Отуда је драматизација убиства двојице људи преко тобожњих удбашких и балканских својстава Срба, малтене као генетски усађене грешке, врста аутогола који су делови хрватског друштва и медија постигли прошле недеље.

С друге стране, мада се Оли Рен, комесар ЕУ за проширење, прогласио формално ненадлежним за питање Цефте, на састанку у Бриселу пре десетак дана са српским бизнисменима, до јавности је стигла порука да Хрватска затвара своје тржиште за српски капитал и робу, па ће и то бити једна од препрека бржем хрватском путу ка ЕУ.

На Балкану, ма колико се ко њега одрицао или га својатао, све је повезано. Нажалост и организовани криминал.

главни уредник недељника„Време”


Драгољуб Жарковић
[објављено: 07/11/2008]
stampanje  posalji prijatelju




БИОГРАФИЈА
Драгољуб Жарковић

Драгољуб Жарковић (56) главни је уредник недељника «Време» од 1991. године. Пре тога био је новинар и уредник у новинским кућама « Политика» (1974–1987) и «Борба» (1987–1990).
Аутор је више телевизијских емисија и пројеката. Добитник је више новинарских награда. Предавач је на Факултету политичких наука у Београду ( води специјалистички курс истраживачког новинарства).


уводник
Драган Јањић
Љута крањска

Миша Бркић
Лет у кукавичијем гнезду

Дејан Спаловић
Мучење „Газеле”

Драган Јањић
Тадићева понуда

Момчило Пантелић
Баба Мартини следбеници





остали коментари
Стеван Лилић
Професионална независност или партијски плен
Милан Тошић
Kо затире сточарство, затире државу
Светозар Маровић
Докажимо и нећемо сумњати
Милан Р. Ковачевић,консултант за страна улагања
Исправљање грешака није напад
Тодор Куљић,социолог, професор на Филозофском факултету у Београду
Тито је највећи дисидент
Милан Родић,председник Српске народне странке у Хрватској
Нови покушај асимилације
Ако је резултат био лош, мењајте приступ!
Небојша Јањић
Коме смета Закон о планирању и изградњи?
Љубодраг Савић
Индустријализација без индустрије
Славица Динић
Основна људска права и за проститутке