Најважније политичко питање у 2008. години биће да ли земља треба да иде ка Европској унији или да настави борбу за Косово као неотуђиви део Србије по цену обустављања европских интеграција. Европа или Косово биће основна линија расцепа у 2008. години. Расцеп ће се потпуно отворити након проглашења независности Косова и признања које ће уследити после председничких избора у јануару. Оштре линије поделе по правилу носе са собом политичку нестабилност. Отуда са овде постављају три питања: да ли ће владајућа коалиција преживети независност Косова, да ли ће доћи до превремених избора и ко на тим изборима има шансе да оствари добар резултат.

Да ли ће владајућа коалиција преживети независност Косова? Вероватно не. Односи у коалицији поремећени су једностраном одлуком ДС-а да распише председничке изборе. Ниво поверења између ДС-а и ДСС-а спустио се на онако низак ниво какав је био 2001–2004. године. Када је поверење међу партнерима ниско, онда је довољна и нека ситница да се однос распадне.

Да ли распад коалиције подразумева и превремене парламентарне изборе? Не нужно. Да ли ће се коалиција распасти зависи од ДСС-а и његове одлуке да ли ће се ићи на изборе, односно колико дуго је могуће одлагати превремене парламентарне изборе. За то има изгледа, јер у Скупштини Србије тренутно постоје две већине: једну има ДСС са ДС-ом и Г17 плус; другу ДСС са радикалима. ДСС је још увек једина странка која има капацитет да направи владу са оба блока. Ако се коалиција ДС-ДСС распадне, ДСС још увек има шансе да избегне изборе и направи коалицију са радикалном странком.

До сада је коалиција са радикалима била мање извесна, јер је потезана као претња ДС-у да пристане на услове ДСС-а у владајућој коалицији. Сада, међутим, пошто је расписивањем председничких избора ДС показао да претња или није кредибилна или да јој више уопште није важна, те пошто је показао да није по сваку цену спреман да остаје у влади, ДСС мора да озбиљно размотри коалицију са радикалима да би избегао изборе у 2008. години. А и да би истовремено преживео косовски бродолом. У том погледу, ДСС лако може да нађе заједнички језик са радикалном странком коју ће увести у владу и заједно са њом оптужити ДС како су издали Косово. Разуме се, постоји вероватноћа да ДСС остане у влади заједно са ДС-ом, пристајући на овако дефанзивну позицију у коју је ушао после проглашења председничких избора, али то је мало вероватно.

Притисак за расписивање ванредних парламентарних избора неће бити генерисан искључиво односима у коалицији, већ и развојем догађаја на које актери у Србији немају пуно утицаја. Другим речима, после проглашења независности и признања Косова биће неопходно да се још једном установи ко је политички одговоран за губитак територије и ко ће, у тако промењеним околностима, водити земљу.

Зашто би се мислило да ће ДСС 2008. године покушати да избегне изборе? Ако се прихвати да земља улази у овако оштар расцеп, онда ДСС-у такав развој догађаја не одговара, јер расцеп који се отвара умањује политичку потражњу за ДСС-ом. То се јасно види из поређења изборних резултата из 2003. и 2007. године. Парадоксално је то да је ДСС странка која је у последње три године највише урадила за општу саборност свих политичких актера у Србији по питању Косова, али је упркос томе у истом периоду једина изгубила на популарности. Како је од 2004. године растао значај косовског питања, тако је популарност ДСС-а слабила. Популарност ће још више опасти када дилема ЕУ или Косово буде једина на којима се добијају или губе избори. На изборима на којима је главна дилема ЕУ или Косово, ДСС нема шта да тражи. Ако се залаже за европске интеграције, то од ње може боље да спроведе ДС; ако се, на другој страни, залаже за одбрану националног поноса и достојанства, не пристајући на капитулацију због губитка Косова, ту су радикали свакако већи експерти. Где год стајали на овој линији поделе, Коштуница и ДСС се некако чине непотребнима за разрешење такве дилеме.

Догађаји ће, дакле, гурати ДСС ка радикалима. То још не значи да радикали нужно морају да прихвате коалицију са ДСС-ом. Наиме, за радикале ће дилема бити да ли да на власт дођу одмах, без избора, или да на изборима почисте ДСС, али и даље ризикују да остану у опозицији. Можда ће радикали хтети све одмах. Али можда ће размишљати овако: када мине 2008. година, Косово више неће моћи да буде централно политичко питање на коме се добијају или губе избори. Тада ће на дневни ред доћи питања корупције, инфлације, конкурентности привреде, приватизације и многа друга социјална питања. Можда је боље да се спремамо за политичке борбе у таквом контексту и сами заузмемо десни политички спектар, као што то данас чини ХДЗ у Хрватској.

Једини начин да се одржи садашња коалиција јесте да она пронађе нову патриотску тему која би легитимисала њено одржање тако што би се губитак Косова одложио. То може да се уради тако што ће се активирати идеја о подели Косова. Тада ДС и ДСС сложно могу да кажу како проглашење независности није крај битке за Косово, јер нам сада предстоји спасавање онога што се спасти може. То би очувало коалицију и, што је важније, значајно умањило фрустрације међу грађанима, а то би омогућило стабилнију ситуацију у 2009. години и у годинама које долазе.

доцент на Факултету политичких наука