LJ. Stojadinović
IVICA I MARICE
Jedan iskusni policajac kaže da je razlika između ondašnjeg Čikaga i današnjeg Beograda u tome što je čikaško podzemlje izraslo na prohibiciji, a beogradsko na nedostatku dokaza
Srbija je sa Kopaonika dobila nekoliko važnih poruka. Neke od njih su bile i protivrečne, jer na „srpskom Davosu” nisu sedeli, sankali se i grudvali samo istomišljenici.
Čuli smo da se glavni juriš krize na Srbe tek očekuje, pa u vezi sa tom nadolazećom nepogodom i različite predloge. Kako izbeći nalet nezaposlenosti, siromaštva i depresije? Uglavnom su govorili pesimisti, koji su tvrdili da njihove nevesele prognoze nisu proizvod skeptične zlovolje, nego realna, bliska budućnost.
Oni misle da se ništa od onoga što je naopako i za moćnije i bogatije od nas ne može izbeći, ali da će se nekako preživeti. Prvi ministar srpske vlade Mirko Cvetković je citirao svog slavnijeg zemljaka Nikolu Pašića: „Spasa nam nema, propasti ne možemo!”.
Ta dosetka mogla bi da bude metafora naše čudnovate sudbine, taman onoliko koliko Cvetković liči na Pašića. Ovo su ipak druga vremena. Reklo bi se da spasa ima, ali i što se propasti tiče, u tom poslu naše mogućnosti su prilične i dokazane u više ozbiljnih pokušaja.
Predsednik Srbije se oglašavao više puta. Njegova najozbiljnija poslanica narodu je odlučnost da se dobije borba protiv „organizovanog kriminala”. Ta sintagma asocira na saznanje o postojanju tvrdokorne, tajkunizirane srpske mafije, čija se moć ne može potpuno ni sagledati. Pa tako ni videti odmah, makar sa predsedničkog vrha, s kim će to država imati posla.
Za „obračun sa kriminalom” i nije nužan poseban predsednički podsticaj. Ali izgleda da u Srbiji postoji dugoročna kriza nadležnosti, nasleđena iz prošlih, nedemontiranih sistema. A to znači kako se srpska mafija snašla i ugnezdila na samoj granici podzemlja i legitimne države.
Pokušaj srpske političke elite da krupan kriminal podeli po sektorima nije se pokazao preterano delotvornim. Svakakva imena je dobijala srpska mafija, a „kumovima” su ostale samo počasti u vidu dnevnih senzacija. Stečajna, građevinska, putna, prosvetna, farmakološka, carinska... Zatim neuhvatljiva, neuništiva, nedostupna, skoro nevidljiva narkomafija. U Srbiji nema imena koja ne bi pristajala nekoj grupaciji, organizovanoj poput čikaških trudbenika posebne vrste iz tridesetih godina prošlog veka.
Jedan iskusni policajac kaže da je razlika između ondašnjeg Čikaga i današnjeg Beograda samo u dve ključne stvari: čikaško podzemlje je izraslo na prohibiciji, a beogradsko na nedostatku dokaza.
U Čikagu se znalo ko je Al Kapone, a ko Vito Korleone. Ovde ne. Čikaški bosovi mogli su da korumpiraju vlast. U modernoj Srbiji ne, jer se granica između kriminala i politike teško može ustanoviti, pa je i korupcija u tom domenu nedokaziva.
Pre par godina gledali smo Mlađana Dinkića kako maše nekim papirima i tvrdi da je otkrio „najveću pljačku u istoriji Srbije”.
A zatim je sličnu stvar na još nekim mestima otkrio još par puta. Posle toga nije se dogodilo ništa što bi promenilo takvu vrstu istorije. Doduše, srpska policija nekoliko puta pokazala je javnosti kako se hapse članovi opasnih udruženja. Maskirani specijalci, svi u crnom, upad u neku baraku, trk za jednim trbušastim službenikom koji je olisičen pred kamerama. Carinska mafija!
Ah, da! Slična stvar ponovila se u februaru 2008. kad su hapsili Džaju. Tada nisu nosili maske, možda su poželeli da se slikaju sa najboljim fudbalerom u istoriji Srbije. Za taj tužni obred, Verica Barać javno je optužila jednog srpskog bogataša, namernog da kupi tako posrnuli klub, pre toga bacivši blato na njegovu najveću zvezdu.
No, ne treba se kamenjem bacati na srpsku policiju! Oni hapse kad im se kaže, i slikaju kad pomisle da su uradili nešto dobro. Tamo rade mnogi vrhunski profesionalci i časni ljudi, čiji posao često pada u ništavilo pred lošim srpskim pravosuđem. Onaj policajac kaže da ga uhvati i strah i bes kada zna da beogradskim ulicama danas slobodno hodaju mnoge hladnokrvne ubice i surovi razbojnici. Ako takvi kakvi su zapadnu pod kišobran nekog tajkuna – onda su spaseni. Biće im oprana biografija, a policija će ih izbegavati s dužnim poštovanjem.
Može biti da će ministar policije Ivica Dačić razgovarati sa predsednikom države o zajedničkoj strategiji protiv „organizovanog kriminala”. Dačić dolazi iz prošlosti i zna da je teško održavati odnose sa moćnim ljudima iz „sive zone”. To je onaj soj koji određuje opasnu među između svetla dana i pacovskih kanala. Takvi ljudi nisu skloni da svoj uticaj podrede državi, nego obrnuto: da budu u centru moći koja nikome ne polaže računa, a njoj mnogi duguju sve, čak i političku karijeru.
Ako Tadić zaista otpočne rat sa srpskom verzijom kriminala onda će možda važiti i ona Pašićeva.
Poslednji komentari
Nije zameriti novinaru-analiticaru, to mu je uloga da pecka, ako vec ne moze da drzi luch, da pokazuje put, ali je citanje komentara lako uocljivo da su najostriji oni koji nikada nisu nicim rukovodili. A ukoliko nisi u stanju da se zamilslis u situaciji onih koje kritikujes, onda produzujes da zivis u zabludi i jedino zadovoljstvo ti je da sam sebe procitas, pa da lozis svoju sujetu. G-din Stojadinovic deluje mudro, pa bi tebalo da zna, da bi sve moglo mnogo brzo da se resi da sistem nije domkratski. Uostalom setite se "Sablje", da ne pominjem Titovo vreme, a jos ranije Rankviceva Udba. Ono sto se nebi slozio sa g-dinom Stojadinovicem, a u kontekstu je neefikasnosti vlasti, je omalovazavanje predsednika vlade Cvetkovica na spram "njegovog slavnijeg zemljaka Pasica". Pa pitam, zar niste imali priliku da citate rusku i bugrasku diplomtsku istoriju iz vremena Pasica. Naprimer, kada je u oci II Balkanskog rata koji izazvao Pasic, a u pitanju je Strumica i okolina koju je pripala Bugraskoj, Pasicevom izaslaniku ruski ministar inostarnih poslova je zavapio:"Pobogu Srbi sto ste zapeli sa tom Makedonijom?! Pa ona ce vas unistiti." Verovatno znate da je Rusija izdejstvovala kod Austrougrsake da Srbija dobije izlaz na more od Hreceg Novog do Cavtata. Jos da Vas potsetim da su Pasici Vlasi poreklom iz Tetova, odnosno iz jednog obliznjeg sela. Zato je Nikola insistirao, a za razliku od Cvetkovica ibzlansirene psihosociologije, a to znaci kod njega ne dominira ego, sto je za Isusa Satana, Demon u coveku.Kod Pasica je bio dominantan ego. Samo se setite kako je pucao od jeda zasto mu kralj nije dao mandat za sastav vlade, iako ga je organizam opozoravao da mu se blizi kraj, pa jos pored sina crnoberzijanca. Zato, za mene uvek ce biti trg Marksa i Engelsa, i ako su tamo postavili lukavog Pasica. Znaci, oni koji grde sadasnju vlast, zude za diktaturom ili sto je pisoa From za Nemce u vreme Hitlera: "Begstvo od slobode".
@Aleksandar I. Gospodine imenjace, drago mi je da ste videli svet, verovatno mnogo toga tamo naucili,i da ste se vratili u Srbiju kada su joj i kadrovi i znanje najpotrebniji. Drago mi je i da revnosno pratite komentare, pa i moje malenkosti, pa, ako ste citali i izmedju redova, svi oni daju precizno sta bih ja zeleo kao deo naroda. Iz komentara na pocetku se vidi da je ono sto zelim, i ne samo ja, je sve kontra tome u cemu smo rekorderi, i sto isticem kao najvece. Zakljucci se sami namecu i sasvim su logicni. Ako, recimo, kritikujem korupciju i enormnu javnu potrosnju, onda je jasno da zelim da se korupcija svede na minimum, iskoreniti se nikada nece,a da se javna potrosnja smanji bar za 60%. U komentarima jasno isticem, opet recimo, smanjenje administracije za bar 22.000 i broja poslanika za 100. Imenjace, nisam ja portparol niti jedne stranke, niti mi je jedna prirasla za srce, cak ni ta Vasa, ali, zalosno je da nam nikada nije bilo gore. To sto je u fazi "privatizacija" uradjeno, pardon, rasprodaja, je katastrofa, a pare su procerdane. Gde su usmerene na desetine milijarde dolara iz kredita? To niko ne zna. Zasto je bacena pod noge R1244 i zasto smo je se setili tek kada je pocelo da gori pod nogama? Zasto nas neko obmanjuje da cemo iz krize "izvuci koristi"? Verujete li Vi u te bajke? Ako se bas interesujete za moje politicko opredeljenje, onda je ono u svakom slucaju iskljucivo u interesu naroda, a citav zivot sam mu sluzio. Moja opcija je "Pokret za mir, rad i ljubav", doduse, jos u fazi organizacije, sa jako dobrim idejama i programom, ali, pitanje je da li ce stvarno i zaziveti. Nisam lupao u serpe i duvao u pistaljke, niti sam se krio pocev od 1991 pa do sada, mnogo sam prosao, ali, ovakve alavosti, prozdrljivosti i alamunjavosti, nikada i nigde nisam ni video ni cuo da postoji. Sta mislite recimo o tome da kupite cementaru za 3 evra a da je kasnije prodate za 30 miliona evra?Ja bih bio odusevljen sansom, ali, ne znam sta bi narod rekao?
Српска једначина : Колико времена, небријања, премијеру Цветковићу недостаје да би се максимално приближио Пашићевом лику? - Исто онолико колико је Џајићу било потребно да од најбољег СФРЈ, постане најбољи српски фудбалер = 19 година...(Додуше, ако би се питали архива спортске рубрике "Политике" и чланови удружења "Мадера- мој живот", био је међу најбољима икада...) Да ли је стереотип најстарија српска реч?
