Љ. Стојадиновић
ИВИЦА И МАРИЦЕ
Један искусни полицајац каже да је разлика између ондашњег Чикага и данашњег Београда у томе што је чикашко подземље израсло на прохибицији, а београдско на недостатку доказа
Србија је са Копаоника добила неколико важних порука. Неке од њих су биле и противречне, јер на „српском Давосу” нису седели, санкали се и грудвали само истомишљеници.
Чули смо да се главни јуриш кризе на Србе тек очекује, па у вези са том надолазећом непогодом и различите предлоге. Како избећи налет незапослености, сиромаштва и депресије? Углавном су говорили песимисти, који су тврдили да њихове невеселе прогнозе нису производ скептичне зловоље, него реална, блиска будућност.
Они мисле да се ништа од онога што је наопако и за моћније и богатије од нас не може избећи, али да ће се некако преживети. Први министар српске владе Мирко Цветковић је цитирао свог славнијег земљака Николу Пашића: „Спаса нам нема, пропасти не можемо!”.
Та досетка могла би да буде метафора наше чудновате судбине, таман онолико колико Цветковић личи на Пашића. Ово су ипак друга времена. Рекло би се да спаса има, али и што се пропасти тиче, у том послу наше могућности су приличне и доказане у више озбиљних покушаја.
Председник Србије се оглашавао више пута. Његова најозбиљнија посланица народу је одлучност да се добије борба против „организованог криминала”. Та синтагма асоцира на сазнање о постојању тврдокорне, тајкунизиране српске мафије, чија се моћ не може потпуно ни сагледати. Па тако ни видети одмах, макар са председничког врха, с ким ће то држава имати посла.
За „обрачун са криминалом” и није нужан посебан председнички подстицај. Али изгледа да у Србији постоји дугорочна криза надлежности, наслеђена из прошлих, недемонтираних система. А то значи како се српска мафија снашла и угнездила на самој граници подземља и легитимне државе.
Покушај српске политичке елите да крупан криминал подели по секторима није се показао претерано делотворним. Свакаква имена је добијала српска мафија, а „кумовима” су остале само почасти у виду дневних сензација. Стечајна, грађевинска, путна, просветна, фармаколошка, царинска... Затим неухватљива, неуништива, недоступна, скоро невидљива наркомафија. У Србији нема имена која не би пристајала некој групацији, организованој попут чикашких трудбеника посебне врсте из тридесетих година прошлог века.
Један искусни полицајац каже да је разлика између ондашњег Чикага и данашњег Београда само у две кључне ствари: чикашко подземље је израсло на прохибицији, а београдско на недостатку доказа.
У Чикагу се знало ко је Ал Капоне, а ко Вито Корлеоне. Овде не. Чикашки босови могли су да корумпирају власт. У модерној Србији не, јер се граница између криминала и политике тешко може установити, па је и корупција у том домену недоказива.
Пре пар година гледали смо Млађана Динкића како маше неким папирима и тврди да је открио „највећу пљачку у историји Србије”.
А затим је сличну ствар на још неким местима открио још пар пута. После тога није се догодило ништа што би променило такву врсту историје. Додуше, српска полиција неколико пута показала је јавности како се хапсе чланови опасних удружења. Маскирани специјалци, сви у црном, упад у неку бараку, трк за једним трбушастим службеником који је олисичен пред камерама. Царинска мафија!
Ах, да! Слична ствар поновила се у фебруару 2008. кад су хапсили Џају. Тада нису носили маске, можда су пожелели да се сликају са најбољим фудбалером у историји Србије. За тај тужни обред, Верица Бараћ јавно је оптужила једног српског богаташа, намерног да купи тако посрнули клуб, пре тога бацивши блато на његову највећу звезду.
Но, не треба се камењем бацати на српску полицију! Они хапсе кад им се каже, и сликају кад помисле да су урадили нешто добро. Тамо раде многи врхунски професионалци и часни људи, чији посао често пада у ништавило пред лошим српским правосуђем. Онај полицајац каже да га ухвати и страх и бес када зна да београдским улицама данас слободно ходају многе хладнокрвне убице и сурови разбојници. Ако такви какви су западну под кишобран неког тајкуна – онда су спасени. Биће им опрана биографија, а полиција ће их избегавати с дужним поштовањем.
Може бити да ће министар полиције Ивица Дачић разговарати са председником државе о заједничкој стратегији против „организованог криминала”. Дачић долази из прошлости и зна да је тешко одржавати односе са моћним људима из „сиве зоне”. То је онај сој који одређује опасну међу између светла дана и пацовских канала. Такви људи нису склони да свој утицај подреде држави, него обрнуто: да буду у центру моћи која никоме не полаже рачуна, а њој многи дугују све, чак и политичку каријеру.
Ако Тадић заиста отпочне рат са српском верзијом криминала онда ће можда важити и она Пашићева.
Последњи коментари
Nije zameriti novinaru-analiticaru, to mu je uloga da pecka, ako vec ne moze da drzi luch, da pokazuje put, ali je citanje komentara lako uocljivo da su najostriji oni koji nikada nisu nicim rukovodili. A ukoliko nisi u stanju da se zamilslis u situaciji onih koje kritikujes, onda produzujes da zivis u zabludi i jedino zadovoljstvo ti je da sam sebe procitas, pa da lozis svoju sujetu. G-din Stojadinovic deluje mudro, pa bi tebalo da zna, da bi sve moglo mnogo brzo da se resi da sistem nije domkratski. Uostalom setite se "Sablje", da ne pominjem Titovo vreme, a jos ranije Rankviceva Udba. Ono sto se nebi slozio sa g-dinom Stojadinovicem, a u kontekstu je neefikasnosti vlasti, je omalovazavanje predsednika vlade Cvetkovica na spram "njegovog slavnijeg zemljaka Pasica". Pa pitam, zar niste imali priliku da citate rusku i bugrasku diplomtsku istoriju iz vremena Pasica. Naprimer, kada je u oci II Balkanskog rata koji izazvao Pasic, a u pitanju je Strumica i okolina koju je pripala Bugraskoj, Pasicevom izaslaniku ruski ministar inostarnih poslova je zavapio:"Pobogu Srbi sto ste zapeli sa tom Makedonijom?! Pa ona ce vas unistiti." Verovatno znate da je Rusija izdejstvovala kod Austrougrsake da Srbija dobije izlaz na more od Hreceg Novog do Cavtata. Jos da Vas potsetim da su Pasici Vlasi poreklom iz Tetova, odnosno iz jednog obliznjeg sela. Zato je Nikola insistirao, a za razliku od Cvetkovica ibzlansirene psihosociologije, a to znaci kod njega ne dominira ego, sto je za Isusa Satana, Demon u coveku.Kod Pasica je bio dominantan ego. Samo se setite kako je pucao od jeda zasto mu kralj nije dao mandat za sastav vlade, iako ga je organizam opozoravao da mu se blizi kraj, pa jos pored sina crnoberzijanca. Zato, za mene uvek ce biti trg Marksa i Engelsa, i ako su tamo postavili lukavog Pasica. Znaci, oni koji grde sadasnju vlast, zude za diktaturom ili sto je pisoa From za Nemce u vreme Hitlera: "Begstvo od slobode".
@Aleksandar I. Gospodine imenjace, drago mi je da ste videli svet, verovatno mnogo toga tamo naucili,i da ste se vratili u Srbiju kada su joj i kadrovi i znanje najpotrebniji. Drago mi je i da revnosno pratite komentare, pa i moje malenkosti, pa, ako ste citali i izmedju redova, svi oni daju precizno sta bih ja zeleo kao deo naroda. Iz komentara na pocetku se vidi da je ono sto zelim, i ne samo ja, je sve kontra tome u cemu smo rekorderi, i sto isticem kao najvece. Zakljucci se sami namecu i sasvim su logicni. Ako, recimo, kritikujem korupciju i enormnu javnu potrosnju, onda je jasno da zelim da se korupcija svede na minimum, iskoreniti se nikada nece,a da se javna potrosnja smanji bar za 60%. U komentarima jasno isticem, opet recimo, smanjenje administracije za bar 22.000 i broja poslanika za 100. Imenjace, nisam ja portparol niti jedne stranke, niti mi je jedna prirasla za srce, cak ni ta Vasa, ali, zalosno je da nam nikada nije bilo gore. To sto je u fazi "privatizacija" uradjeno, pardon, rasprodaja, je katastrofa, a pare su procerdane. Gde su usmerene na desetine milijarde dolara iz kredita? To niko ne zna. Zasto je bacena pod noge R1244 i zasto smo je se setili tek kada je pocelo da gori pod nogama? Zasto nas neko obmanjuje da cemo iz krize "izvuci koristi"? Verujete li Vi u te bajke? Ako se bas interesujete za moje politicko opredeljenje, onda je ono u svakom slucaju iskljucivo u interesu naroda, a citav zivot sam mu sluzio. Moja opcija je "Pokret za mir, rad i ljubav", doduse, jos u fazi organizacije, sa jako dobrim idejama i programom, ali, pitanje je da li ce stvarno i zaziveti. Nisam lupao u serpe i duvao u pistaljke, niti sam se krio pocev od 1991 pa do sada, mnogo sam prosao, ali, ovakve alavosti, prozdrljivosti i alamunjavosti, nikada i nigde nisam ni video ni cuo da postoji. Sta mislite recimo o tome da kupite cementaru za 3 evra a da je kasnije prodate za 30 miliona evra?Ja bih bio odusevljen sansom, ali, ne znam sta bi narod rekao?
Српска једначина : Колико времена, небријања, премијеру Цветковићу недостаје да би се максимално приближио Пашићевом лику? - Исто онолико колико је Џајићу било потребно да од најбољег СФРЈ, постане најбољи српски фудбалер = 19 година...(Додуше, ако би се питали архива спортске рубрике "Политике" и чланови удружења "Мадера- мој живот", био је међу најбољима икада...) Да ли је стереотип најстарија српска реч?
