Миљенко Дерета
ГЛАД
„Ту, поред вас, невидљиви, стотине, хиљаде људи не знају да ли ће данас јести. Деца, пензионери, учитељи и радници....”
Глад је реч која се све чешће чује у јавности. Глад у Србији. Глад у Србији која је о себи мислила и говорила да је толико плодна да хране никада неће недостајати, да су нам корени тако дубоко у селу да се у Србији напросто не може умрети од глади.
Вероватно је тако некад било у „земљи која може да храни целу Европу” како су нас тада учили. Данас су села пуста и у Војводини и у централној Србији. Више се нема код кога отићи по „породични харач” у месу, поврћу и воћу. Недавно сва земља је продата и чека да постане „грађевинска”. Сва младост прелила се у градове који се гуше и у којима многи гладују. Медији преносе статистику глади која бележи озбиљан пораст броја грађана који су пали испод линије сиромаштва. А довољно је да погледате кроз прозор. Сигурно се види неки контејнер и све чешће и људи око њега, који разним справама које су у очају осмислили копају по њима у потрази за старим хлебом...
„Ту, поред вас, невидљиви, стотине, хиљаде људи не знају да ли ће данас јести. Деца, пензионери, учитељи и радници....” То је текст из ТВ спота о народним кухињама који сам снимио пре више од петнаест година. То је био позив на суочавање са тадашњом реалношћу, вапај за помоћ онима који су гладовали побеђени ратовима, инфлацијом, санкцијама, демагогијом... Захваљујући сензибилитету и визионарству кустоса изложбе „Околности” тај спот је изложен на 50. Октобарском салону који рекапитулира непосредну прошлост и одсликава узнемирујућу садашњост. На изложби можете дати и прилог за народне кухиње јер број оних који се хране у народним кухињама расте вртоглавом брзином. Зову их „жртвама транзиције”, а они су заправо жртве лоше осмишљене и још горе спроведене транзиције. Скоро је непристојно овде навести да су кроз транзицију прошле и Чешка, и Словачка, и Пољска и Словенија, али у њима није било толико „жртава”. Овде очигледно неко не зна да ради свој посао или, што је можда тачније, зна да ради искључиво у свом интересу а не за опште добро.
Треба ли подсетити на злокобну најаву из не тако давних времена када нам је речено да ћемо ако треба „јести и корење” да бисмо очували своју духовност, ујединили све Србе у једну државу и свету доказали да све можемо сами. „Јешћемо корење” био је одговор на санкције које су Србији уведене због њене ратне политике. Данас нема спољних санкција али постоји нешто друго, много софистицираније. Данас се санкције зову – трговински монопол. Хране има, али је она због изузетно високих цена све мање доступна грађанима. Застрашујуће је да смо сви принуђени да купујемо у једном трговинском ланцу који диктира вртоглаве цене. Исти ланац сам себи уводи конкуренцију и за оне који не могу да плате, за сиромашне, отвара „СОС маркете”! Гнусно!
Реторички се поставља питање како се може (пре)живети са пензијама од 10.000 до 15.000 динара? А то питање је све само не реторичко и не дотиче само пензионере. Један возач у државној служби ми је рекао да му је плата 18.000 динара. Има жену и двоје деце. Верујем да је његово поштење на свакодневном искушењу пред изазовом преживљавања породице. Такође верујем да његова немоћ и бес расту из дана у дан. Са стрепњом чекам дан када ће се невидљивим нитима социјалних мрежа бес сиромашних повезати и кренути по правду.
Данас, на почетку 21. века Б92 је препознао проблем и да би скренуо пажњу на сиромаштво које се шири покренуо кампању „Штрајк глађу против глади!”. Број оних који најављују да ће у кампањи учествовати и тај један дан гладовати је импресиван и из дана у дан расте. Али то није довољно. Потребна је промишљена и одлучна акција државе. Влада је најавила да ће се повећати средства за народне кухиње. То је санирање последица, а не решавање узрока проблема. Како оживети село? Како пољопривредну производњу учинити рентабилном за произвођача? Како покренути производњу и отворити тржиште?
Време глади није време ни за социјалну демагогију ни за сурову тржишну филозофију. Кад људи гладују време је за одговорну политику и солидарност.
директор Грађанских иницијатива
Последњи коментари
Mislim da bi ovde moglo da se navedevu opipljivi razlozi zašto su nam sela pusta, godinama se niko nije setio da napravi odgovarajuću agrarnu studiju kojom bi zemljoradnika zadržala na selu. Ja kao laik mogu reći da se prosečni srbijanski seoski domaćin još uvek drži tradicije, a to je da u svojoj štali ima tri krave jednog bika i dva teleta, u svinjcu jednu suprasnu svinju, jednu svinju koja ima prasad, jednog vepra i nekoliko nerasta, desetinu ovaca i nešto živine i naravno najmanje pet hektara obradive površine posejane pratećim žitaričnim kulturama, bez obzira da se pomenuta zemlja možda nalazi u takvom mikroklimatskom okruženju koja bi pogodovala drugim biljnim ili pak voćarskim kulturama. Tu bi država trebala da agrarnim stručnjacima zada zadatak da se napravi ozbiljna studija kako edukovati tako i pomoći mikrokreditima zemljoradnike kako bi ih zadržala na selu. Dobar primer je na jugu srbije gde su neka seoska gazdinstva kreditirali da bi se isključivo bavili proizvodnjom povrtarskih kultura koji su pod plastenicima, dok su neki svoju zemlju posadili isključivo voćarskim kulturama. Što se tiče Vojvodine ukoliko ostane u našem sastavu treba da nastavi da se drži tradicije. Jedino je to rešenje kako zadržati zemljoradnika na selu i naravno da neće biti gladnih.
@ KumRusvelt , 08/10/2009, 17:27 (..) St-1: Dobar primer je na jugu srbije gde su neka seoska gazdinstva kreditirali da bi se isključivo bavili proizvodnjom povrtarskih kultura koji su pod plastenicima, dok su neki svoju zemlju posadili isključivo voćarskim kulturama. CB-1: kredit je PLASMAN NOVCA (koji se vraca, sa kamatom). To nije pomoc i podrska. St-2: Što se tiče Vojvodine ukoliko ostane u našem sastavu treba da nastavi da se drži tradicije. Jedino je to rešenje kako zadržati zemljoradnika na selu i naravno da neće biti gladnih. Kom-2: ukoliko NE OSTANE u sastavu R Srbije je najteze moguce krivicno delo protiv drzave i naroda. (ostace u sastavu, finansije ce protivreciti interesima Vojvodine i R Srbije, njenog SKLADNOG razvoja, ali ce doneti profit u novcu). Recju aktivnsot koja je u nteresu NOVCA (bazira se na prostim matematickim operacijama, i to, pogresnim), a na stetu ljudi - izostaje sklad LJUDSKIH aktivnsoti, njihovog ocuvanje i razvoj.
Vlada je najavila da će se povećati sredstva za narodne kuhinje. To je saniranje posledica, a ne rešavanje uzroka problema. @KOMUNISTČKI MANIFEST, 1848@“Buržoazija je selo potčinila gospodstvu grada. Ona je stvorila ogromne gradove, ona je silno uvećala broj gradskog stanovištva prema seoskom i tako znatan deo stanovništva otela od IDIOTIZMA SEOSKOG ŽIVOTA. Kao što je selo učinila zavisnim od grada, tako je ona varvarske i poluvarvarske zemlje učinila zavisnim od civilozovanih zemalja, seljačke narode od buržoaskih naroda, Istok od Zapada. Buržoazija je nagomilala stanovništvo, centralizovala sredstva za proizvodnju i koncentrisala svojinu u malo ruku” @ Danas su sela pusta. Narod raseljen sa vekovnih ognjišta. Kako oživeti selo? Prvo, od seljaka napraviti proletera (Proleter – čovek bez imanja)E, Sad može u E-Uniju. ”Proleteri svih zemalja, ujedinite se! Dodjite u bogatu Evropu na kuhinjice, kontejnere! Evropi treba jevftina radna snaga! To je naš resurs… ostale su nam uzeli..
