Према свим мерилима, то би требало да буде историјски тренутак. Тако га барем ми у Србији доживљавамо, јер Међународни суд правде у Хагу правно оцењује легитимност самопроглашене независности Косова. Многи други у свету, наравно, то не доживљавају као историјски тренутак. И брига их за правне или политичке преседане. Јер имају снажну армију, наиме годинама су улагали у војну силу па сада не морају да брину о правди са два лица. Ми уложисмо 20 милиона евра за ремонт четири ,,мига 29”, а у јануару 2010. године ти авиони, али и сви други борбени апарати српске авијације, неће смети да полете. Због „ћелавих” тридесетак гума које неки мудраци набављају већ седам месеци. Не могу да се сложе преко које фирме да то набаве. Не дај боже да неки пилот после јануара 2010. године погине на слетању услед експлозије авионске гуме. Већ сам једном, нажалост, био у праву око симулатора за Г-4: срушио се авион, погинуо пилот. Не дај боже да се на нашем небу после јануара 2010. године појави неки путнички авион који су отели терористи, па да српски борбени авиони морају да га пресретну и присиле на слетање пре него што уђе у ваздушни простор земаља ЕУ. Јер ако из нашег ваздушног простора уђе у ваздушни простор држава ЕУ, ко зна кад ћемо у ЕУ. Јер обавеза оних који претендују да буду Европа јесте да се и европски и понашају. Не са „ћелавим” гумама.

Какве везе имају „ћелаве” гуме са Међународним судом правде у Хагу и самопроглашеном независношћу Косова? Па све је то „ћелаво”. Наша је позиција у Хагу заснована искључиво на међународном праву, а управо су међународно право и изградња нових држава већ дуже у колизији, што нашу позицију, на неки начин, и чини „ћелавом”. С друге стране, најмоћнији војни пакт у историји, НАТО, нашао се 1999. године у улози творца државе за приватну екипу дилера дрогом, па је и самопроглашена независност Косова правно „ћелава”, јер Косово није чланица УН, а још није чланица ни неких других битних међународних тела и организација.

Изгубивши неке координате хладног рата, после интервенција НАТО-а на Косову, неке теме из области међународног права заправо су одгођене или ће бити одгођене. Нови тип међународног права, баш као и правде, није применљив свуда. Зависи од тога колико сте јаки. У случају војних интервенција чији је експлицитни циљ окончање грађанског рата и изградња нове државе, политика која се узима у обзир представљена је тројако: одлука о интервенцији НАТО-а и њене последице, модел на којем почивају механизми изградње нове државе који су успоставили НАТО и други билатерални донатори Приштине, као и оперативни захтеви спољних актера на самом Косову.

Преко права до трајног мира и стабилности на Балкану могао би да гласи српски став у Хагу. Или уређивање света по принципима права. Но, Хуго Гротијус, стручњак за међународно право, још у 17. веку имао је своју формулу: „Мир неће имати никакву сигурност ако стари узроци рата наставе да постоје”.

Дакле, државни врх Србије очекује за нашу земљу позитиван исход у Хагу, уверен је да би све друго био опасан преседан етнички мотивисане сецесије по међународни поредак и светску безбедност. То је све тачно, али нажалост мислим да је идеја међународне правде у данашње време суочена са таквим реалним проблемима да се практично може сумњати у све: у могућност функционисања овог суда, у његову политичку и моралну корисност, јер, као што се зна, нису довољне добре намере да би се и постигло нешто добро. Коначно, да ли је могућ неки суд, чак и у оквиру институција УН, а да није под политичком контролом највеће светске силе? Чак и када издаје необавезујућа мишљења. Јер велике дозе хамлетовске неодлучности, па и линије унутрашње судијске битке и подела унутар Међународног суда правде у Хагу већ постоје. И то се мање-више зна. Хоће ли се те поделе у случају Косова на крају претворити и у морални дебакл тог суда, остаје да сачекамо.

Да би то могло и да буде тако указује и изјава нашег министра спољних послова господина Вука Јеремића да нам вероватно после изрицања необавезујућег мишљења Међународног суда правде о самопроглашеној независности Косова предстоји битка за „интерпретацију тог мишљења”. Вероватно опет од земље до земље. Из авиона у авион. Што значи да министар уопште и није сигуран да би суд у Хагу могао да донесе јасно, али необавезујуће, мишљење. Што опет значи да би то мишљење могло, осим што је необавезујуће, да буде и нејасно. Што нам је већ и речено из неколико извора.

Правда са два лица није никаква правда. Сви они који су признали независност Косова мораће једног дана то и да разумеју. Нећу починити грех милитаризма ако кажем да све почиње од „ћелавих” гума. Наравно, још од пре двадесетак година…