Престао сам да бројим колико пута сам чуо ову реченицу током првих девет месеци свог боравка у Србији – и то од стране пословних људи, туриста, младих који су дошли на фестивал Еxit, од мање-више свих. Већина људи који овде долазе први пут нема никакву представу о томе како Србија тренутно изгледа. Једино што са собом носе су непријатна сећања на трагичне догађаје из деведесетих година, сукобе, колапс.

Зато је прави шок – и то позитиван – долазак у Србију и сусрет са пријатним људима (од којих многи одлично говоре енглески), модерним тржним центрима и грађевинама, и са свим другим стварима које очекују и у другим престоницама.

Када сам прошле јесени стигао у Београд отприлике сам знао шта могу да очекујем. Овде сам већ боравио више пута, између 1999. и 2002. године, када сам у Лондону радио на питањима која се тичу овог региона. Међутим, нисам ишао нигде ван Београда и моје посете су се тих година сводиле на кратка путовања од аеродрома до центра града и назад.

Из тог разлога су први одласци ван Београда – северно до Суботице, Новог Сада и Фрушке горе, у правцу југа кроз градове централне Србије и Шумадије, све до Новог Пазара и Пријепоља, или у регион око Прешева – за мене били право откровење. Посебно сам био заинтересован за вожњу кроз Рашку, јер су моји преци живели тамо пре око 900 година. Било је занимљиво посматрати панораму око овог града, са сазнањем да су пре толико година и моји преци гледали у та иста брда.

Постоји толико тога што би и други Европљани овде желели да виде, тако да није изненађење то што ланци хотела са Запада, укључујући и неке из Британије, пажљиво прате шта се тренутно дешава у Србији.

Што се тиче рада наше амбасаде, био сам запањен разноликошћу активности које тренутно спроводимо са нашим партнерима у српској влади, али и шире.

Као примере навешћу реформу и реструктурирање система одбране, подршку у домену смањења сиромаштва, на пољима науке, образовања и уметности, као и мере које се предузимају у борби против организованог криминала, односно шверца људи и опијата.

За нашу спољну политику су тренутно кључне две повезане теме – енергетска сигурност и климатске промене. Можемо ли сви бити сигурни да ћемо имати безбедан приступ енергијама које су нам неопходне за напајање наших привреда, које настављају да се развијају? Како на бољи начин можемо користити енергију, укључујући и нове изворе енергије који не угрожавају нашу животну средину? Како све ово утиче на процес климатских промена?

Све су ово велика питања, и све државе имају важну улогу у давању правих одговора на њих. Покренули смо сарадњу са новим српским Министарством за заштиту животне средине, како бисмо се заједно позабавили овим питањима.

Савршено сам свестан чињенице да неке од ових тема могу звучати небитно некоме ко нема посао. Када боравим ван Београда, градоначелници и други локални лидери нас питају шта могу да ураде како би охрабрили инвеститоре да дођу у њихово место. Неки од мојих одговора су исти за све, где год да се налазим. Потрудите се да ваша администрација буде поштена и ефикасна, да ваш локални план за инвестиције буде добро разрађен, као и да инвеститори могу добити одговоре и савете који су им потребни.

Други одговори се разликују од места до места. Међутим, добра вест је да сада, када је напредак Србије ка Европској унији поново на правом путу, расте интерес страних улагача. Све више њих увиђа да је Србија логично место за улагања компанија које желе да раде широм овог региона.

Ипак, ово је још увек почетак и многе компаније разматрају могућности које постоје за улагања у целом региону, а не само овде. Уколико желите да пословне одлуке компанија буду повољне за Србију, онда и услови овде морају бити повољни за њих. Ако желимо да се процес приближавања ЕУ настави, то подразумева потпуно решавање питања ратних злочина, укључујући и предузимање свих неопходних корака како би била приведена и преостала четворица хашких оптуженика. У супротном, свих 27 земаља чланица ЕУ, које појединачно морају да одобре потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, то неће учинити и напредак Србије ће поново бити блокиран. Потпуна сарадња са Хашким трибуналом значи да Србија мора да покаже како, ван сваке сумње, дели исте вредности као и све чланице ЕУ. Нова влада је начинила изузетан напредак који сада треба испратити до краја.

Друго питање које треба да буде решено јесте будућност Косова. За потенцијалне инвеститоре, решење тог питања јесте последња велика непознаница – а инвеститори не воле непознанице. Надали смо се да ће ова непознаница до сада бити разрешена. Не желим да дајем оправдања за ставове британске владе. Ми смо заинтересовани за решење које ће функционисати у пракси и трајати. Решење које ће узети у обзир дешавања током кризе 1998/1999. године. Тада се десило протеривање преко 850.000 косовских Албанаца од стране српских снага безбедности – као и брутално насиље усмерено против Срба и других неалбанаца, и насилно протеривање многих од њих, када су се ове (албанске) избеглице вратиле.

Време се не може вратити уназад, као што се ни "аутономија" не може наметнути. Ми сматрамо да Ахтисаријев план пажљиво надгледане независности, уз снажну заштиту мањина, заиста јесте најбољи корак напред у овако тешким околностима. План је још увек на столу. У наредна четири месеца две стране имају шансу да, уз подршку САД/ЕУ/Русије, покушају да постигну договор око неког другог решења, или ће, када се преговори заврше, Ахтисаријев план остати једино понуђено спроводљиво решење. Примена овог решења изискивала би огромна улагања ЕУ, САД и других, али ми смо на то спремни, као на наш коначни допринос стабилизацији региона после конфликата из претходне деценије.

Све у свему, пред нама је занимљива јесен.

Амбасадор Велике Британије у Србији