На првој конференцији о корпоративном волонтирању, одржаној у хотелу „Континентал”, закључено је да је ова врста ангажмана у Србији развијена код младих и у невладином сектору, а да је потребно још много труда да би „ухватила корене” међу запосленима и старијим грађанима. Корпоративно волонтирање у Србији један је од нових облика друштвено одговорног пословања. Реч је о ангажовању запослених у радно време, а у организацији компаније.

– Млади су веома активни на овом пољу: раде без новчане надокнаде, али с уверењем да ће ангажовањем у струци прокрчити пут до сталног запослења. Међутим, суштина волонтирања није везана за струку. Реч је о томе да људи имају свест о томе да треба да помогну у одређеној друштвеној области, не очекујући икакву надокнаду за свој ангажман – рекао је Милан Кркобабић, заменик градоначелника.

Како је подсетио, град већ дуже време позива компаније да се јаве и помогну у раду народних кухиња, домова за старе, дечјих боравака...

– Простора за ангажовање има на претек, али менаџери и директори великих фирми у слободно време на стоје за пунктовима и деле храну социјално угроженима. Лакше је опрати руке после уклањања лишћа у парку него се срести са људима у сиротишту, боравку за бескућнике, за старе– обратио се Кркобабић присутнима, међу којима је било стотинак представника домаћих и иностраних компанија које послују у нашој земљи.

Расим Љајић, министар рада и социјалне политике, каже да у земљама Европске уније волонтира између 92 и 94 милиона људи, а ова активност учествује од 0,5 до 3,4 процента у расту бруто друштвеног прихода. У Србији су, како је нагласио, регистроване свега 53 организације које се баве организовањем волонтирања.

У  западноевропским државама проценат старијих грађана који волонтирају премашује 40 одсто, рекао је Љајић, и додао да у овој области добар пример може да буде Словенија.

– Постоје и случајеви да запослени волонтирају, али никада нису добили довољан публицитет. Усвајањем Закона о волонтирању и Стратегије о друштвено одговорном пословању створени су оквири за деловање, али због лоше информисаности мали број фирми се пријављује да волонтира – каже Љајић и најављује да ће 5. децембра бити завршен акциони план о промоцији волонтерских активности.

----------------------------------------------

Примери добре праксе

На конференцији су говорили и Радмила Катић-Букумирић, помоћник министра рада и социјалне политике, Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, представници Привредне коморе Србије и Београда, невладиних организација... Примере добре праксе волонтирања представили су компанија „Холцим”, „Ерсте банка”, НВО „Банка хране”, Уницеф и аутори пројекта „Очистимо Србију”.