Saobraćajna i komunalna preduzeća, ustanove kulture, školske, predškolske, zdravstvene i ustanoveza socijalnu zaštitu, iskoristiće 77,3 milijarde dinara u tokusledeće godine. Duško Nikodijević, pomoćnik sekretara za finansije, tvrdi da je budžet za 2010. godinu razvojni, bez obzira na to što je predviđen deficit od 17 milijardi dinara. On dodaje da je to posledica investicija u brojne projekte koji su važni za prestonicu.

– Tekući planirani prihodi grada za 2010. godinu veći su od 54 milijarde dinara, što je 5,3 odsto više nego lane. U gradsku kasu bi iz poreskih izvora trebalo da se slije nešto manje od 30 milijardi dinara. Od zoniranja grada očekujem da ćemo dobiti više od milijardu dinara – rekao je Nikodijević.

Grad očekuje da će sledeće godine od privatizacije „Galenike” i drugih preduzeća dobiti oko dve milijarde dinara. To bi trebalo da popuni rupe u budžetu.

U okviru ustupljenih prihoda za 2010. godinu, prvi put u budžetu grada je planiran i prihod od novčanih kazni za saobraćajne prekršaje. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da se 30 odsto od kazni na putevima ustupa lokalnim zajednicama. Nadležni u gradu očekuju da će sledeće godine od nesavesnih vozača inkasirati 180 miliona dinara!

Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada rekao je da će budžet za 2010. godinu imati socijalni, razvojni i restriktivni karakter.

– Budžet će biti socijalni jer smo predvideli sve nakanade za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva. Isplate penzionerima sa najnižim primanjima biće nastavljene, baš kao i novčane naknade trudnicama i nezaposlenim porodiljama. Novina je i to što će svi stariji od 65 godina imati pravo na besplatan gradski prevoz – rekao je Antić.

Govoreći o razvojnom karakteru budžeta, Antić je istakao da će on imati dva segmenta.

– Prvi se odnosi na poslovanje Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju i za to smo predvideli oko 14 milijardi dinara. Drugi deo se odnosi na rad Agencije za investicije, koja će raspolagati izvornim prihodima grada i sredstvima iz međunarodnih kredita. U razvoj velikih infrastrukturnih objekata sledeće godine uložićemo 350 do 400 miliona evra i ta suma je dokaz da je budžet za narednu godinu razvojni. Taj novac omogućiće da nastavimo izgradnju mosta preko Save, uđemo u posao izgradnje mosta od Borče do Zemuna i dalje razvijamo Beograd – naglasio je Antić.

Grad planira da u godini pred nama povuče kredite u iznosu od pet milijardi dinara od domaćih banaka. Novac će biti iskorišćen za izgradnju stambeno-poslovnih zgrada u ulicama Dr Ivana Ribara i Vojvođanskoj, kao i u zemunskom naselju Kamendin. Od sredine februara počeće obnova najduže saobraćajnice u gradu Bulevara kralja Aleksandra za šta će se grad zadužiti 700 miliona dinara. Isto toliko novca biće pozajmljeno za izgradnju fabrike vode „Makiš 2”.

Prestonica planira da sledeće godine povuče 12 milijardi dinara od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB).

Andreja Mladenović, odbornik DSS-a, smatra da budžet koji ima deficit od čak 17 milijardi dinara nije razvojni. Raspodela sredstava za sledeću godinu će, tvrdi Mladenović, ozbiljno dovesti u probleme gradske službe, sekretarijate i javna preduzeća.

– Grad ulazi u ozbiljnu dužničku krizu. Problem je što će se minus u kasi pokrivati uglavnom od zaduživanja, i to od stranih i domaćih banaka. Smanjene su stavke koje se tiču razvoja grada, a još teža situacija biće 2011. godine kada će vraćati pozajmice – naglasio je Mladenović.

-----------------------------------------------------------

Prestonica u osam zona

Odbornici Skupštine grada usvojili su juče i odluku o određivanju zona u Beogradu. Prestonica je podeljena na osam zona i ekstrazone stanovanja, poslovanja, zelenila, kompleksa termoelektrane „Nikola Tesla” i rudarskog basena Kolubara.

– U poslednjih desetak godina pojavila se potreba za novim zoniranjem Beograda. Kriterijumi su bili pogodnost lokacije, razvijenost infrastrukture, rasprostranjenost javnih objekata, dostupnost javnih službi, javnog gradskog prevoza i pokrivenost planskom dokumentacijom. Novi način zoniranja ispravio je nelogičnosti, posebno u Novom Beogradu i Zemunu, koji su ranije bili tretirani kao jedna zona, dok su sada tamo tri zone. To je potpuno logično, jer je privredna slika u Novom Beogradu poslednjih godina potpuno promenjena. Grad će najmanje jedanput godišnje razmatrati razloge za promenu odluke – rekao je Oliver Glišić,član Gradskog veća.

D. Spalović