Beograd
Jovanovo cveće
Kada je pre dve godine iznova asfaltirana i obnovljena Molerova ulica na Vračaru, urbanisti su zbog bezbednosti u saobraćaju na raskrsnicama ostavili oivičene zemljane oaze. Gospodin Jovan Nestorov, učitelj u penziji, stanovnik ove ulice, odlučio je da čemernom zemljištu obraslom korovom i bez života udahne lepotu. Jesenas je najpre očistio šut i prekopao zemlju, a ovog proleća usledili su finalni radovi. U svakoj žardinijeri zasađena je jelka i mnoštvo cveća.
Nestorov je zašao u devetu deceniju. Sa već nejakim rukama istrajno i odano uređuje žardinijere. Zbog slabog vida njegov rad je dodatno otežan i izaziva posebno divljenje. Danas ove žardinijere, zelene i cvetne u koje je ugrađeno mnogo truda i ljubavi prkose sivilu i vrelini asfalta.
Gospodin Nestorov nerado govori o novčanim izdacima koje ima kupujući o svom trošku, od svoje penzije, sadnice, humus i cveće. Dosad je zasadio sedam jelki, na stotine georgina, kadifica i gerbera. Stanovnici ove ulice s početka možda i nisu pridavali mnogo pažnje šta to gospodin Nestorov radi. Sada su žardinijere omilile i postale opšta briga njegovih komšija iz Molerove i susednih ulica. Znani i neznani ljudi, poput dobrih vila pritiču u pomoć. Nevidljive ruke neretko preko noći zaliju i zasade novo cveće. Među Jovanovim georginama jednog jutra, osvanulo je zasađeno i zaliveno cveće, slučajno ili ne pod imenom Lepi Jova. Upućeni šuškaju da je to učinila otmena starija gospođa iz Krunske ulice, navodeći i njene emotivne razloge.
– Verovao sam da ima mnogo onih koji će me podržati ali tek kada svojim primerom pokažem kako ulica može biti lepša – kaže Jovan Nestorov.
Naš sagovornik svakog jutra obilazi svoje cvetne bašte. Zalivanje mu je najveći napor jer do krajnje žardinijere od njegovog stana valja preći i 300 metara.
– Gospođe Marija i Ana, moje komšinice, verno me prate, zalivaju i pomažu u održavanju žardinijera – zadovoljno ističe Nestorov. Za sada to čine frizerka, fotograf i jedna devojka iz picerije čije su radnje u našoj ulici. Nadam se da će perači ulica bar ponekad da nas zamene i zaliju zasad.
Jedanaest doskora zapuštenih žardinijera naš sugrađanin pretvorio je u cvetne ćilime. Među nama živi zarobljenik lepote, dobrote i ljubavi, srastao i sliven sa svojom plemenitom idejom. Ostaje nam samo mala obaveza da zalivamo i ne gazimo Jovanovo cveće.
Poslednji komentari
zaista lep primer kako treba voditi racuna o svojoj okolini i ulepsavati je...primer drugi iz ulice u kojoj mi zivi majka nadomak vracara je mnogo ruzniji: majka je sa svoje terase, na kojoj je zardinjera za tuju postala premala, istu presadila ispred zgrade...ali komsinici iz prizemlja se to nije dopalo, valjda smatrajuci da je zemljiste ispod njenog prozora samo njeno, iscupala je lepu tuju krvnicki I bacila je u kontejner… sta vise reci …
javite se g-dine Jovane ili neko ko moze da bude posrednik.Poslala bih novcanu donaciju , ovaj trud i pre svega ztvovanje,ne zasluzuju prazne povike odusevljenja vec saucestvovanje i svako po svojim mogucnostima treba da pomogne , kao i da se druge beogradske ulice ugledaju na ovaj primer.Dosta je bilo ponasanja:preko svog praga(cija se unutrasnjost jedino i cuvala)ostalo izlozeno javasluku i upropascavanju zajednickog vlasnistva!
Posaljite mi adresu i puno ime g-dina Jovana za donaciju koju imam nameru da posaljem njemu licno -prekookeanski sam iseljenik inace Cuburka iz susedne ulice .
E kamo lepe srece da je vise ovakvih ljudi na Vracaru a i u celoj Srbiji! Pozdrav komsije