Када је пре две године изнова асфалтирана и обновљена Молерова улица на Врачару, урбанисти су због безбедности у саобраћају на раскрсницама оставили оивичене земљане оазе. Господин Јован Несторов, учитељ у пензији, становник ове улице, одлучио је да чемерном земљишту обраслом коровом и без живота удахне лепоту. Јесенас је најпре очистио шут и прекопао земљу, а овог пролећа уследили су финални радови. У свакој жардинијери засађена је јелка и мноштво цвећа.

Несторов је зашао у девету деценију. Са већ нејаким рукама истрајно и одано уређује жардинијере. Због слабог вида његов рад је додатно отежан и изазива посебно дивљење. Данас ове жардинијере, зелене и цветне у које је уграђено много труда и љубави пркосе сивилу и врелини асфалта.

Господин Несторов нерадо говори о новчаним издацима које има купујући о свом трошку, од своје пензије, саднице, хумус и цвеће. Досад је засадио седам јелки, на стотине георгина, кадифица и гербера. Становници ове улице с почетка можда и нису придавали много пажње шта то господин Несторов ради. Сада су жардинијере омилиле и постале општа брига његових комшија из Молерове и суседних улица. Знани и незнани људи, попут добрих вила притичу у помоћ. Невидљиве руке неретко преко ноћи залију и засаде ново цвеће. Међу Јовановим георгинама једног јутра, освануло је засађено и заливено цвеће, случајно или не под именом Лепи Јова. Упућени шушкају да је то учинила отмена старија госпођа из Крунске улице, наводећи и њене емотивне разлоге.

– Веровао сам да има много оних који ће ме подржати али тек када својим примером покажем како улица може бити лепша – каже Јован Несторов.

Наш саговорник сваког јутра обилази своје цветне баште. Заливање му је највећи напор јер до крајње жардинијере од његовог стана ваља прећи и 300 метара.

– Госпође Марија и Ана, моје комшинице, верно ме прате, заливају и помажу у одржавању жардинијера – задовољно истиче Несторов. За сада то чине фризерка, фотограф и једна девојка из пицерије чије су радње у нашој улици. Надам се да ће перачи улица бар понекад да нас замене и залију засад.

Једанаест доскора запуштених жардинијера наш суграђанин претворио је у цветне ћилиме. Међу нама живи заробљеник лепоте, доброте и љубави, срастао и сливен са својом племенитом идејом. Остаје нам само мала обавеза да заливамо и не газимо Јованово цвеће.