Ноћ је. Шума између КБЦ „Бежанијска коса” и аутопута. Две оскудно одевене девојке стоје надомак густог дрвећа. Одједном, шкрипа кочница на метар од њих. Из црног „голфа” с београдским таблицама излазе два младића. Даме, пословично обазриве, надају се да су најзад дочекале муштерије. Али...

– Добро вече. Ми смо из полиције... – заблештале су на месечини значке које су младићи извадили из џепова лежерних спортских мајица. Неколико минута касније „голф” добија још две путнице. Снежана (17) и Ана (19) нису се опирале привођењу. Снежана, која је две године „на улици”, стари је знанац полицајаца које вечерас није препознала, јер су се приближавали из мрака. Пре привођења, успела је да пружи „само” једну услугу коју је наплатила хиљаду динара. За вече промене по четири или пет муштерија.

Истовремено, који километар даље, друга екипа полицајаца у цивилу пришла је човеку од око 30 година. Почиње рутинска контрола, па претрес. Господин, који не крије ништа сумњиво по џеповима, објашњава како је, возећи бицикл, стао само на мах код шуме да попије мало воде. Ту је, вели, неколико минута. Наизглед „невина” прича, али је инспекторка Драгана Старчевић ставила „пролазнику” до знања да је превидео битну ствар.

– Како кажете да сте тек дошли, кад вас наши људи посматрају више од пола сата?

Момак обара поглед. Замуцкујући, упорно понавља своју причу, која све неубедљивије делује. Посебно кад је стигао „голф” са Снежаном и Аном, које су потврдиле да је реч о воајеру који често посматра „продавачице љубави” с клијентима у шуми. Још више се спетљао када су се у трећем аутомобилу појавили полицајци који су га држали на оку.

Та возила користе припадници одсека за сузбијање проституције Полицијске управе за град Београд.

– У акцију увек идемо цивилним колима. Уличне проститутке памте тип аутомобила, боју, па и бројеве таблица – објашњава Старчевићева.

За потребе задатка, она и њене колеге обучени су необавезно. Фирмирана мајица са шљокицама и фармерке на њој тешко да би навеле на помисао да је реч о врхунској полицајки, која у дамској торбици држи службени пиштољ, лисице и значку.

Патролирање се наставља „чешљањем” густог, високог растиња крај аутопута према Сурчину. Дуга светла фарова не откривају тела скривена међу стаблима. Идемо према „Манцеовом мосту”, после бензинске пумпе на путу за Нови Сад. Полицајац који управља возилом објашњава како се у овим забаченим крајевима догађа и да полицајци не затекну проститутке с клијентима, већ љубавне парове који шуму обилазе истим „послом”. Забуна се брзо решава.

– Одмах им узмемо личне карте. Ако обоје знају податке о оном другом, уз додатну проверу, установимо да је реч о младићу и девојци – прича полицајац.

Одједном, затичемо крупнију девојку не баш атрактивног изгледа како стоји насред аутопута у мајици са дубоким изрезом.

– То је Изабела. Има деветнаест година. Неколико пута је привођена. Раније је радила код „Манцеа”. Сад се преместила, вероватно зато што је била на „територији” другог макроа коме није плаћала за стајање у његовој зони – објашњава Старчевићева.

Паркирамо се испред Изабеле и излазимо из кола.

– Јао, људи, нема пола сата како сам дошла. Хтела сам да одрадим две-три „шљаке” и да се вратим таксијем гајби – наивно се брани од полицајаца.

Зна да нема изговора. Затечена на делу, мораће у станицу. Следи давање изјава и сусрет са судијом за прекршаје. А потом – новчана казна, или затвор до 30 дана.

У колима почиње необавезни разговор.

– Зашто се бавиш овим „послом”? – пита Старчевићева у току вожње.

– У тешкој сам ситуацији. Имам два сина. Један има две и по године, други седам месеци. Муж ме је оставио, јер нисам хтела да престанем да радим ово. Али, где год да сам тражила посао, па и код њега у пекари, одбили су ме...

Прича ове девојке као да потврђује мишљење да су проститутке заправо вишеструке жртве које подједнако угрожавају и макрои и муштерије.

– Зашто си отишла са „Манцеа”?

– Имала сам проблеме са муштеријама – одговара и показује подлив испод ока.

Стижемо у просторије Полицијске управе за град Београд. Изабела зна где иде и наставља да прича у лифту:

– На новом месту има мање посла. За орални секс узимам 1.500 динара. „Комплет” је 4.000. И нема тих пара за које бих легла с неким без „гумице”...

У станици следи претрес. Осим шминке и новца, торбице су пуне презерватива. Одједном, врата канцеларије се отварају. Још две малолетнице које је полиција нашла на улици, у друштву непознатог мушкарца од око 35 година, улазе у канцеларију. Дотични је невенчани супруг једне од њих, истовремено и макро. Признаје да од своје „љубави” узима сав новац који она заради. Иако убире њену зараду, стално је нагони да се проституише, јер, каже, обоје тешко живе. Невенчана супруга га је посматрала, вероватно размишљајући како би олако побила његову тврдњу...

Није рекла ништа. Страх од малтретирања био је јачи.