Na adresu arhitekte Vojislava Devića iz Novog Sada stigla je ovih dana lepa vest. Njegov projekat CENPANTRANS – Centar za panharmonično preobraženje čoveka i sveta – biće u digitalnoj formi predstavljen u paviljonu Srbije na predstojećoj Svetskoj izložbi u Šangaju Ekspo 2010.

Kada su predsednika Borisa Tadića, tokom njegove posete Kini avgusta prošle godine, domaćini u Šangaju upoznali s organizacijom ove izložbe koja će biti otvorena 1. maja, pozvali su i Srbiju da učestvuje na Ekspo 2010. Tadić je tada rekao da Srbija neće moći da se poredi s drugim zemljama po novcu uloženom u svoj nastup, ali da će ,,svakako idejama moći da se takmiči na ovoj manifestaciji”.

Potvrđuje to i činjenica da će projekat arhitekte Devića moći da vide milioni ljudi iz celog sveta.

Dević je svoj projekat patentno zaštitio u Kanadi u leto prošle godine, kada se u Torontu sreo i sa, danas jednim od najpoznatijih imena svetske arhitekture i urbanizma, kolegom Hadijem Kuzamom. Šteta što projekat nije bio gotov pre tri godine, rekao je Kuzam, jer bi on svojim autoritetom podupro da Kinezi razmotre mogućnost realizacijeCENPANTRANS-a u okviru Olimpijade 2008. u Pekingu.

Nasuprot optimizmu s kojim je čovek ušao u treći milenijum, na kraju njegove prve decenije svedoci smo niza velikih kriza, od one ekonomske do ekološke, od finansijske do političke, od zdravstvene do krize NATO, na čiju je moguću propast pre desetak dana ukazao i dojučerašnji čelnik Alijanse, lord Džordž Robertson.

Niz kriza započet 11. septembra 2001. protegao se na apokaliptičke vizije o 2012. godini. Najmanje je to zbog šifrovanih poruka koje nose drevni kalendar Maja i slična proročanstva drugih kultura i civilizacija. Ljudski strah od Armagedona izvire iz racionalnog i intuitivnog saznanja da je sama suština ljudskog bića razrušena, da su srušene etičke norme i da relativizam postmodernog sveta oblikuje civilizaciju laži u kojoj nema mesta za istinu. Sopstvenim delovanjem, ušuškan plaštom laži, utrnulih refleksa za istinu i za slobodu, čovek je doveo sebe, svet i prirodu, do ivice ambisa.

Čovek se srodio s logikom razaranja, što svedoči o nužnosti da se okrene združivanju interesa, saradnji i miru, ekološkom opstanku i stupanju na viši nivo civilizacije.

Najsažetije, ovo su stavovi arhitekte Devića koji dosledno zastupa i brani naročitu urbanološku filozofiju, poetiku i estetiku, pretočenu u mirotvorne urbanističke projekte.

Fizičari smatraju da zakoni fizike mogu da objasne univerzum i čoveka i zbog toga grade Teoriju svega, čije su temelje postavili grčki filozofi Laucip i Demokrit u 5. veku pre naše ere. Ova teorija treba da izrodi jedinstvenu, sveobuhvatnu, elegantnu, u estetskom smislu lepu formulu, koja prikazuje sve osnovne zakone, sve poznate atomske i subatomske čestice i njihove sile, jer je to formula koja sabira sva naša znanja.

Projekat arh. Devića uporediv je s tim pregnućem fizičara, jer on gradi urbanističku i arhitektonsku Teoriju svega. Zato je CENPANTRANS saborno mesto nasleđa i savremenosti svetskih civilizacija, kultura i vera, nauke, tehnologije, ekonomije i finansija, sporta i ekologije, medicine i umetnosti. Ovo saborno mesto pulsira u harmoničnom skladu i generiše iz sebe izglednu, humanu i dobru budućnost sveta, prirode i čoveka.

Projekat je inspirisan urbanističkim planom Platonove Atlantide i ustrojstvom atoma, istovremeno se nalazi i na zemlji i na vodi, a sastoji se od sedam koncentričnih polukružnih prstenova, između kojih se prostiru koncentrične vodene površine.

U zajedničkom jezgru smešteno je neutralno područje u vidu ostrva, a u poluprstenovima su izgrađeni promotivni paviljoni svih država sveta, hramovi najznačajnijih religija, najmoćnijih svetskih korporacija, paviljoni kultura i umetnosti, paviljoni zabave i sporta, nauke, tehnologije i medicine, sa centralnim ostrvom i centralnim jezgrom.

U centar se može ući i kopnom, i vodom, i vazduhom.

Ukupna površina potrebna za realizaciju projektaje oko šest kvadratnih kilometara.

Pomenuti arhitekta Kuzam procenio je da bi danas ovaj projekat mogli da realizuju samo Peking, Moskva, Vašington ili Brisel.

A zašto ne i Beograd? Zašto ne i Srbija?

Ako ništa drugo, ova pitanja treba postaviti zato što je CENPANTRANS realno ostvariv projekat.

Zainteresovani čitaoci o samom projektu i o radu arh. Vojislava Devića mogu da saznaju više na sajtu www.idobravoj.com.

Slobodan Kljakić