У Пиротском округу јуче је проглашена епидемија грипа, а у још 12 округа примећено је ширење вируса, чији се максималан интензитет очекује за неколико недеља. Како објашњава др Драгана Димитријевић, шеф Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, код 113 îñîáà лабораторијски је потврђено присуство грипа. Код 92 пацијената утврђен је вирус грипа H1N1, код 14 особа H3N2, једна је оболела од грипа типа А, а четири оболела имају вирус типа Бе.

– У Србији је регистровано девет смртних случајева код којих је доказан вирус грипа и то код осам особа вирус H1N1, а код једне вирус грипа типа А. Реч је о невакцинисаним особама које су имале од 27 до 74 године – додала је др Димитријевић.

Како сазнајемо, у Београду ће ове недеље бити проглашена епидемија грипа, али и у још неким градовима и окрузима у којима је се вирус свакога дана све више шири. Примаријус др Предраг Кон, епидемиолог београдског Завода за јавно здравље, каже да ће активност вируса грипа у наредне три до четири недеље у Београду имати епидемијске размере, а доминираће вирус пандемијског грипа H1N1, али ће у циркулацији бити и вирус А H3N2, као и вирус типа Бе.

– Сезона грипа ће трајати и током марта. У Србији се не очекује изразито висока активност вируса грипа, међутим није немогуће да се у појединим окрузима и то догоди. Епидемија, која ће имати карактеристике сезонског грипа, биће углавном средњег интензитета. Вероватно је да ће само у једној до две недеље бити високог интензитета. Нажалост, појединцима ће бити угрожен и живот – истакао је др Кон.

Епидемиолози објашњавају да је време вакцинације прошло и да су они који су вакцинисани, било пандемијском вакцином 2009. и 2010. године, било сезонском вакцином у току јесени 2010. године, заштићени од тешких форми ове болести. Др Кон каже да вакцинација сада има смисла само код оних особа које могу у периоду од три недеље да обезбеде такве услове живота да не долазе у контакт са онима који имају респираторне тегобе.

– Обољење је значајно озбиљније код хроничних болесника, али су посебно угрожене изразито гојазне особе, као и труднице у последњем триместру трудноће. У време епидемије грипа, требало би смањити социјалне контакте. Ово је период када би они који имају респираторне тегобе требало много више да воде рачуна о особама из своје непосредне околине, а посебно да избегавају контакт са хроничним болесницима. Стационарне здравствене установе требало би да организују краткотрајне посете болесницима, укључујући обавезну употребу заштитних маски, а једна од могућих противепидемијских мера јесте и потпуна забрана посета пацијентима који се лече у болницама – додао је др Кон.

Лекари би у време епидемије грипа морали правовремено пацијентима да дају антивирусне лекове „оселтамивир” и „занамивир”, а особе који имају изразите респираторне тегобе, са нападима кијања и кашља, не би требало да одлазе на посао и шире вирус грипа међу колегама. Стручњаци сматрају да би вртићи морали да организују свој рад тако да у случају појаве болести код деце имају одвојен посебан простор за њихову изолацију, док родитељи не дођу по њих.

Д. Давидов-Кесар