Докторов лет за историју

Панчево – Нико не зна зашто је подвиг др Владимира Алексића, иако добро знан историчарима ваздухопловства, широј јавности остао углавном непознат. Истина је да ни град, чији је грађанин био и где је лет 17. октобра 1909. обављен, није много учинио да му се одужи и његову славу разгласи. Чак и чланови локалног аероклуба, који су се једини сетили да ових дана прославе стоту годишњицу првог лета једног Србина, тек размишљају да свом клубу подаре име пионира нашег ваздухопловства.

Иза првог лета др Владимира Алексића остали су кратки новински извештаји и искази очевидаца. Да није фотографија његове једрилице, у причу би се могло и посумњати. На основу фотографије, аеромоделари Душан Варда и Мирослав Жупански начинили су 1969. године макету Алексићевог аероплана, која је данас у Музеју ваздухопловства. Варда нам је ових дана причао да је са Душаном Јанићем, дугогодишњим директором овог музеја, покушао крајем шездесетих година прошлог века да пронађе остатке Алексићеве летелице на тавану његове куће у центру Панчева. Његова рођака љубазно је објаснила да су остаци аероплана заиста годинама били на тавану, али да су их уништили време и изгазили оџачари који су се по тавану мотали, па су десет година пре Вардине и Јанићеве посете, приликом чишћења тавана, бачени у смеће.

Лист „Бранково коло” забележио је да је аероплан др Алексића био тежак 70 килограма и имао укупну површину 44 метра квадратна. Претпоставља се да је распон крила био око 12 метара. Уз помоћ столара, извесног Јордана, Алексић је две године припремао летелицу. Како мотор из Француске није стизао, одлучио је да полети на „систем праћке”. Кажу, 17. октобра 1909. (има и оних који тврде да се догађај збио четири дана раније) на пољани, у близини које ће три деценије касније нићи Фабрика авиона „Утва”, Алексић је полетео. Очевици тврде да је лет био кратак, али да је аероплан достигао висину од 15 метара. Приликом слетања, летелица је оштећена. Алексић опет одлази у Француску не би ли купио мотор за свој авион, али га опет одбијају. Онда се спрема да мотор набави у Америци. Пре поласка на далек пут одлази на операцију слепог црева, али се са ње не враћа. Умире децембра 1911. На панчевачком гробљу нема више његовог гроба, а човек који је био први Србин који је полетео на аероплану сопствене израде добио је у Панчеву тек једну уличицу која носи његово име. Већина Панчеваца не зна ни где се налази, нити су чули да постоји.