Друштво

Друго лице среће

Иронијом судбине, животне приче добитника великих премија на лутрији често имају тужан крај

Место у италијанском граду Бањоне где је уплаћен тикет за лото: рекордна премија од 146.900.000 евра (Фото АФП)

Италијан из градића Бањоне у Тоскани, у суботу увече, освојио је највећу лото премију коју Европа памти – скоро 147 милиона евра. Према проценама стручњака, шанса срећника да погоди добитну комбинацију бројева била је један према 622 милиона. Само дан раније, у петак, добитник недавно извучене лото седмице из Никшића вредне око 1,56 милиона евра јавио се Лутрији Црне Горе. Због сопствене сигурности одлучио је да остане анониман.

Милиони људи широм света маштају о освајању огромних награда на разним лутријама, а када се то заиста и догоди започињу нови живот о коме су до јуче само могли да сањају. Показало се, међутим, да изненадни добитак огромне суме новца може понекад озбиљно да залуди „таличног”, угрози његово здравље и срећу претвори у несрећу. Али, стручњаци имају одговор због чега напрасно стечено богатство зна из корена да помути разум.

– Често се у народу тако добијен новац сматра проклетим, па се добитници некад воде девизом „Како дошло, тако и отишло”. С друге стране имамо такозвани феномен декомпресије: људи су на нашим просторима толико ускраћени за новац и уживање у новцу да изненадни добитак много пара, да кажемо лаички, може да „поремети” одређене особе – објашњава психијатар Ивана Алексић. Како истиче, однос према изненадном богатству ипак највише зависи од тога какав је став према новцу добитник имао раније.

– Свакако да постоје и особе код којих добитак на лутрији изазива лажно самопоуздање и осећај надмоћи. Ако се такав став пренесе и на управљање стеченим богатством, то може да буде врло проблематично – сматра наша саговорница.

Стара латинска пословица каже да богатство мења карактер, али ретко кад набоље. Велики број примера из иностранства о кобним судбинама милионера који су профитирали у играма на срећу то и показује. Како је недавно пренела британска штампа, некадашњег водоинсталатера Мајкла Антонућија, који је 1995. освојио 2,8 милиона фунти на лутрији, низ лоших одлука и сулудо трошење новца на некретнине, скупе аутомобиле и жене довели су до финансијског краха. Вилијам Пост из Пенсилваније за кратко време је непромишљеним одлукама успео да списка чак шеснаест милиона долара зарађених на лутрији. Прави пример за изреку да је новац теже сачувати него стећи је Немац Лотар Кузидловски. Чим је 1994. године добио четири милиона марака одмах се отарасио жене, купио брза кола и одселио на Мајорку. Четири године касније, умро је сам од тровања алкохолом и без пребијене паре.

Животне приче људи којима се фортуна осмехнула често звуче потпуно невероватно и код многих изазивају подозрење. Као, рецимо, медијски извештај о Британцу Винсу Тејлору који је чак двапут добио на лотоу 1.300.000 фунти 1997. године, а четири године касније „тричавих” 118.000 фунти, а данас је грађевински радник који живи у изнајмљеној кући. Болнички портир Џон Мекгинис, који је пре 11 година освојио десет милиона фунти на лутрији, сада је до гуше у дуговима и тражи посао. Банкрот се догодио, између осталог, после погубног улагања од четири милиона фунти у шкотски фудбалски клуб Ливингстон.

Али фијаско после расипништва није најгоре што може да снађе људе којима свет завиди. Добитак на лутрији доказано штети здрављу јер се уживајући у новостеченом богатству добитници често одају пороцима, показују истраживања. Научник Ендрју Кларк, запослен у Париској школи економије, проучавао је животе 8.000 Британаца који су од 1994. до 2005. године добили велике премије на лотоу. „Они који више добију више пуше и чешће пију”, тврди он. Најдрастичнији пример је 58-годишњи столар Фил Кичен који се само три године пошто је освојио 1,8 милиона фунти толико напио да је умро. Вилијам Кари из Бостона такође је умро, али од среће – срце му је препукло од узбуђења схвативши да је без муке инкасирао 3,6 милиона долара.

Већина оних који на овакав начин дођу до великих пара о свом добитку, ипак, ћуте. Срби су прилично истрајни у тим одлукама и очигледно такве вести крију чак и од најближих пријатеља и рођака. До оваквог закључка ће доћи свако ко се замисли да ли је икада упознао иједног лото милионера или бар од најближих чуо за неког таквог. Страх од досадне родбине која ће одмах стати у ред за позајмицу, али још више од отмице и уцена вероватно су основни су разлози за такво параноично понашање.

Убиства, разводи и изнуде ипак нису реткост. Тако је Јапанку Хисако Јошиду, која је освојила лото награду вредну 1,5 милиона евра, убио похлепни љубавник. Американац Џефри Дампиер, који је на лутрији освојио 20 милиона долара, 2005. године постао је жртва разбојника који су га убили покушавајући да искамче новац. Испоставило се да је налогодавац овог злочина била Дампиерова снаја, која је потом осуђена на доживотну робију.

Да срећа, нажалост, може да има два лица, сведочи и недавни пример из Србије. Августа 2006. године, на сеоском гробљу у селу Кличевац крај Пожаревца, уз посмртну музику дувачког оркестра и опело наводно петорице свештеника, сахрањен је Борислав Перић (65), француски пензионер. Настрадао је у дворишту породичне куће када је на њега пала тешка метална капија коју је покушавао да затвори због надолазећег невремена. Перић је заједно са супругом четири деценије радио као конфекцијски радник у Паризу, а европској јавности постао познат пошто је 2005. године освојио главну премију на француској државној лутрији, која је износила читавих пет милиона евра.

Марко Албуновић

објављено: 24/08/2009

Последњи коментари

губитници  | 24/08/2009 15:45

Лутрију углавном уплаћују физички радници, столари, портири и слични људи, па, кад добију на њој новац, троше га према себи, свом знању, навикама, жељама ...

M.Kovian  | 24/08/2009 21:02

Sve mi jesno u ovom članku osim onog "paranoičnog ponašanja" osobe koja svoj dobitak krije od drugih. Ne znam šta je tu "paranoično"; meni se takvo ponašanje čini i najmudrijim i najnormalnijim. Možda bih zbog ovakvog stava trebalo da posetim psihijatra/psihologa, ali kod ovog iz članka sigurno nikad ne bih otišao.

V.Rolovic  | 26/08/2009 00:58

Novac ne menja ljude,samo iz njih izvlaci ono sto je cucalo u njimac ceo zivot i cekalo trenutak da se pojavi. Ti ljudi su u stvari bili takvi ali nisu imali mogucnost/sredstva i "hrabrost" da se ponasaju kako su hteli. Dobitak na lutriji im omogucava da svima pokazu kakvi su. Ljudi koji igraju lutriju ili sl. igre, igraju ih sa parolom "sta cu sve da radim,samo da dobijem",to odslikava njihov istiniti mentalitet.