Grand hotel Hajat u Berlinu

Pod nazivom „Guten tag, Srbijo“ u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji trenutno je u toku manifestacija „Dani Nemačke“. U organizaciji ambasade Nemačke, ali i brojnih nemačkih institucija i preduzeća prisutnih u Srbiji osmišljen je izuzetno bogat kulturno-umetnički i naučni program s mnogobrojnim koncertima, filmskim projekcijama, izložbama, naučnim skupovima...

„Danima Nemačke“ želimo da sa građanima Srbije dodatno obogatimo naše prijateljstvo i ukažemo na zajedničku viziju života u slobodnoj, bogatoj i stabilnoj Evropi, bez granica“, kaže se u propratnom materijalu povodom održavanja ove manifestacije.

Najintenzivniji deo programskih sadržaja „Dana Nemačke“ biće održan od 7. do 14. novembra. Jedan od centralnih događaja je gala koncert simfonijskog hora i orkestra RTS-a, 7. novembra u Sava centru, najavljen kao svojevrsna šetnja kroz muzičku istoriju Nemačke.

Poseban deo manifestacije „Dani Nemačke“ biće posvećen dvadesetogodišnjici pada Berlinskog zida, događaju koji je označio jednu od najznačajnijih prekretnica u novijoj svetskoj istoriji. Život bez zida biće motiv i tema mnogobrojnih skupova i naučnih predavanja, filmskih programa, uličnih performansa i drugih kulturno-umetničkih dešavanja.

Izgradnja Berlinskog zida počela je u noći između 12. i 13. avgusta 1961. godine. Zid je hermetički razdvojio Berlin na istočni i zapadni deo, da bi vremenom postao jedan od simbola podeljene Evrope.

Zid dug oko 157 kilometara tokom nepune četiri decenije postojanja bio je poprište tragičnih događanja. Statistika nije sasvim pouzdana, ali se pretpostavlja da je prilikom pokušaja bekstva – iz istočnog u zapadni deo Berlina – ubijeno možda i više od 200 ljudi. 

Berlinski zid nije, međutim, izdržao probu vremena. Nepune četiri decenije posle podizanja, 9. novembra 1989. godine – posle višenedeljnih demonstracija miliona građana širom Nemačke Demokratske Republike – zid je probijen. Ovaj događaj označio je početak kraja istočne nemačke države (NDR) za koju su njeni komunistički lideri s ponosom govorili da je „prva država radnika i seljaka na nemačkom tlu“.

Tadašnji kancelar SR Nemačke Helmut Kol znalački je iskoristio neočekivanu istorijsku šansu. Zahvaljujući njegovoj veštoj politici i diplomatskom umeću šefa nemačke diplomatije Hansa Ditriha Genšera – neki dodaju i slabosti SSSR-a i tadašnjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova – Nemačka se po ubrzanom postupku ujedinila. Već od 3. oktobra 1990. godine, na geografskim kartama Evrope i sveta postojala je opet samo jedna nemačka država.

U proteklih 19 godina na vlasti u ujedinjenoj Nemačkoj menjale su se razne političke koalicije, a poslednja je sklopljena posle septembarskih parlamentarnih izbora. Nova (stara) kancelarka je Angela Merkel – prva žena premijer u Nemačkoj – koja će u naredne četiri godine voditi koalicionu vladu demohrišćana i liberala.

Ž. R.

-----------------------------------------------------------

K V I Z

Kada je srušen Berlinski zid?

Koje godine je Nemačka ujedinjena?

Kako se zove današnja nemačka kancelarka?

Čitalac ili čitateljka, koji se prvi javi u redakciju „Politike”  u ponedeljak, 9. novembra 2009. godine od 12 časova na telefon 011/330-1505    i kaže tačne odgovore na ova tri pitanja dobiće nagradu – vikend za dve osobe u berlinskom hotelu „Grand Hajat”. Nagradu su obezbedili Ambasada Nemačke u Beogradu, „Lufthanza” i „Hajat”.