Сваки проблем који заокупља друштво истовремено је и проблем Српске академије наука и уметности (САНУ), која треба тим проблемима да прилази полазећи од научних чињеница без икаквих других примеса, рекао је председник Академије Никола Хајдин.

Хајдин је у поздравној речи на централној прослави Дана Академије и 170. годишњице САНУ нагласио да је „основни задатак Академије да анализира и изучава просветне проблеме на научној основи и да у том правцу јавно делује”.

„Само укључивањем научног расуђивања можемо помоћи укупним напорима у том правцу. То је заправо наш задатак који у последње време према нашим могућностима и извршавамо”, рекао је Хајдин и подсетио на други и много важнији задатак, који се састоји у схватању да је сваки проблем који заокупља друштво и народ у исто време и проблем Академије.

„Академија може и треба да прилази тим проблемима полазећи од научних чињеница, без икаквих примеса ма како се оне називале”, навео је Хајдин.

Председник САНУ је говорио о историјату Академије, која је зачета као Друштво српске словесности а потом током 170 година постојања мењала називе.

Друштво је основано са циљем да створи научни језик и терминологију и њиме прошири и популаризује научна знања, али тај задатак није у потпуности испуњен јер се Вук Караџић успротивио, због чега је Друштво прешло на други задатак, а то је да проучава језик свога народа, историју, обичаје, земљу и све оно што она у себи има.

Хајдин је додао да се из историје Друштва види тежња да оно буде научно друштво, а не само просветно и да се у раду оријентише на научне дисциплине, нарочито историју, политичку, црквену, културну и сличне науке.

У Друштву се од самог почетка осећао утицај двеју група „од којих се једна залагала за објективан научни рад, док је друга сматрала да је јавни просветно-културни рад њен најважнији задатак”, подсетио је Хајдин и додао да је због тога дошло до сукоба који је резултирао гашењем Друштва и стварањем Српског ученог друштва.

Нова организација прихватила је научно-народни програм Друштва српске словесности и усресредила се првенствено на научна испитивања, имала је четири одсека: филолошки и филозофски, јестаственички и математички, исторички и државнички и уметнички али се и у њему водила расправа о томе да ли ће бити само научна установа или ће имати и просветитељску улогу.

Хајдин је навео да је тадашња власт сматрала да је потребно одвојити науку од политике, што је довело до укидања Српског ученог друштва и оснивања Краљевско-српске Академије.

„Коначно је превагнуло мишљење да је потребна једна установа која ће се бавити само унапређењем наука и стварањем научне атмосфере у народу”, навео је Хајдин и подсетио да је Академија имала академију природних, филозофских, друштвених наука и академију уметности.

Активност Академије заснивала се на индивидуалном раду чланова који су били свесни да су у њој окупљени због науке и уметности и да „њихове односе у Академији не смеју отежавати сукоби који постоје у политичком животу”, подсетио је Хајдин.

Он је рекао и да се рад Академије непрестано увећавао, те да је законом од 1947. године наставила да делује као Српска академија наука, а од 1960. као САНУ.

„Академија је као установа са дугом традицијом развијала науку и уметност извршавајући читав низ задатака које су јој потребе и стварност налагали”, закључио је председник САНУ Никола Хајдин.

Тадић: САНУ у служби развоја, а не политике

Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас, на прослави 170. годишњице Српске академије наука и уметности, да мисија те институције није да буде у служби дневне политике, нити да буде арбитар у сукобу интереса изван њеног домена, већ да остане оно што је и до сада била - стожерна национална научна и културна институција.

Тадић је истакао да јачање капацитета за укључивање Србије у међународне научне пројекте и заустављање одлива мозгова морају бити један од државних приоритета и задатака Српске академије наука и уметности.

„Не желимо да школујемо младе истраживаче за друге, од нас богатије, већ да овде створимо радне и животне услове, перспективу за њих, да првенствено овде остварују своје професионалне циљеве и потврђујући себе развијају и унапређују привреду, друштвени и културни живот у својој земљи”, рекао је Тадић.

САНУ ће, како је рекао, наставити да доприноси изградњи богатијег, социјално уравнотеженог и солидарног друштва, тако што ће на научним принципима дефинисати проблеме и креирати атмосферу која ће довести до нових, дугорочних решења базираних на чињеницама и научном методу.

Према његовим речима, Србија мора да постане препознатљива у светској научној заједници, због чега ће држава наставити да повећава издатке за науку.

Он је поручио да држава од САНУ очекује да буде у све већој мери институција која ће са другим деловима научно-истраживачке заједнице учествовати у развојним плановима друштва, јер само усвајањем нових знања и умећа могу се ублажити последице глобалних потреса који погађају Србију.

Развојни потенцијали Србије, како је истакао, нису безначајни и обавеза је свих националних институција да тај квалитет одржавају.

Цела научна заједница, према мишљењу председника Тадића, треба да буде сложна у концепту развоја какав је изнет у плану „Србија 2020”, и САНУ би требало да да свој допринос реализацији развојних циљева.

Тадић је подсетио да се Србија недавно вратила у програм ЦЕРН, истакавши да ће тај корак допринети унапређењу српске науке, која је већ стекла респектабилно место у међународној науци, и младим академцима и академицима отворити нове перспективе.

„Продуктивно друштво којем тежимо је друштво знања, и у њему би посебан значај требало да има трансфер знања између науке и привреде, науке и јавних служби у циљу остварења новог квалитета живота наших грађана, новог квалитета знања којим ће располагати, као и нових решења за одрживи развој и одговорно демократско друштво”, казао је Тадић.

Како је истакао, и доносиоци политичких одлука треба да буду отворенији за нова знања и достигнућа науке, због чега ће САНУ и надаље имати подршку за сарадњу са државним институцијама.

„Желео бих на крају да вам честитам овај изузетан јубилеј наше Академије и изразим жељу да она и даље буде предводник просвећености, знања и културноисторијског идентитета свих грађана Србије, да са истим жаром, истинољубљем и родољубљем настави мисију коју су њени умни и отачеству предани оснивачи осмислили и почели да остварују још пре 170 година”, закључио је Тадић.