Јавно предузеће „Србијагас” је током претходне године издвојило више од 50 милиона динара за друштвено одговорне активности и за донације Друштву за помоћ ментално и недовољно развијеним особама, Центру за превенцију девијантног понашања, Друштву за борбу против ракаи Свратишту за децу улице. Завод за уџбенике и наставна средства већ годинама даје бесплатне књиге за сиромашне и материјално угрожене малишане, а Интеза банка је један од највећих донатора програма „Школа без насиља” који партнерски реализују Уницеф и Министарство просвете.

Компанија „МК груп” на годишњем нивоу издваја приближно 300.000 евра за различите врсте донаторских и спонзорских активности, а на листи установа које добијају знатна финансијска средства су основне и средње школе у Србији, бројна студентска удружења и хуманитарне организације, болнице и домови здравља у Србији и домови за децу и омладину ометену у развоју.

Ипак, ако је судити према резултатима истраживања које је спровела агенција „Медијум галуп” лидер у области друштвено одговорног пословања у нашој земљи је компанија „Телеком Србија” а списак активности које ова фирма финансира заиста је импресиван – почев од увођења Интернета у 3.330 школа у земљи, преко подршке талентованим ученицима који се са међународних олимпијада знања враћају са бројним медаљама, опремања бројних здравствених установа савременим медицинским апаратима па све до запошљавања младих у оквиру програма „Прва шанса” који је покренуло Министарство економије и регионалног развоја.

Ово су само неке од компанија које су добар пример друштвено одговорног пословања у Србији, а Снежана Лакићевић, државни секретар Министарства рада и социјалне политике додаје да недавно објављен извештај о добрим праксама друштвено одговорног пословања у Србији, показује да већина компанија у Србији своје филантропске активности усмерава ка деци, омладини и особама са инвалидитетом и спонзорисању културних и спортских организација и догађаја.

Објашњавајући разлоге због којих је Влада Србије недавно усвојила Стратегију развоја и промоције друштвено одговорног пословања, наша саговорница истиче да је главни мотив за доношење овог важног документа била жеља Владе Србије да прокламује важност социјалне димензије у пословању компанија. Наша саговорница истиче да стратегија није обавезујућа, али да су неке њене одредбе инволвиране у недавно усвојене законе, као што су Закон о мобингу, Закон о забрани дискриминације, Закон о равноправности полова, Закон о волонтирању, а неке друге ће бити саставни део будућих закона из различитих области, па ће тако добити императивни карактер.Развој друштвено одговорног пословања може да се поспеши и кроз одговарајућуреформу пореског система, чије се измене такође очекују у наредном периоду, додаје Снежана Лакићевић.

Друштвено одговорно пословање обухвата корак више од поштовања постојећих прописа и закона када је у питању однос према запосленима, животној средини и локалној заједници. Оно подразумева не само поштовање законских обавеза (на пример, плаћање пореза и доприноса, брига о здрављу и безбедности запослених, права радника, права потрошача) већ и умањивање негативних ефеката пословања по друштво, а то значи – свођење на најмању могућу меру повреде на раду, кршење људских права и дискриминацију на радном месту.

– Влада Србије преузела је обавезу да установи јавну политику у овој области и ми се трудимо да се ова питања уврсте у законске прописе као део процеса прикључења Европској унији – истиче Снежана Лакићевић.

Катарина Ђорђевић