По броју објављених студија у међународним научним часописима Србију су престигле готово све земље у окружењу, из државне касе за науку издваја се само 0,3 одсто, неретко се дешава да се научни радови преписују и фалсификују, по цитираности радова наших научника у другим студијама налазимо се на последњем месту у региону, а ниједан српски универзитет није се нашао на листи првих 500 универзитета у свету. Овим подацима учесници округлог стола „Вредновање научноистраживачког и истраживачко-развојног рада”, који је организован јуче у Београду, дочарали су само део тога како се вреднује наша наука и какав је њен положај у друштву.

Један од начина процењивања квалитета радова и научног истраживања нуди Српски национални цитатни индекс, база података домаћих научних часописа на Интернету, допуна међународној Томпсон-ИСИ цитатној бази. Захваљујући посебном начину форматирања текста, СЦИ индекс омогућава да податке из студија наших аутора преузимају међународне базе података и сервиси, а помоћу ње мери се и утицајност студије, односно цитираност, за наше Министарство за науку и технолошки развој један од важнијих показатеља вредности научног дела.

– Највише радова објављује се из природних наука и медицине, студије из ових области су највише изложене свету, док је то нешто мање код техничких наука, које се ипак у последње време поправљају. Друштвено-хуманистичке науке још дискутују о критеријумима за вредновање – рекао је проф. др Милош Недељковић, државни секретар у Министарству за науку и технолошки развој.

Професори и истраживачки који се баве друштвено-хуманистичким наукама упозорили су да су и сами оснивачи међународне Томпсон-ИСИ базе упозорили да она није подесна за друштвено-хуманистичке науке и да цитираност не треба да буде критеријум за вредновање научноистраживачких радова из ове области.

– Највећи део науке се не ствара у институтима, него на факултетима, за студенте и јавност, и то треба да се мери – колики је утицај научника у јавности, на који начин он утиче на покретање развоја у друштву, какав је његов однос према студентима. Познато је да је више од 50 одсто научних часописа у рукама свега четири власника, да око 25 одсто аутора рецензија лично познаје уредника, да студије из медицине или фармације у 96 одсто случајева финансира фармацеутска индустрија која на тај начин пропагира своје интересе. Томпсон-ИСИ је приватно, комерцијално предузеће које се понаша тржишно и не видим зашто би они требало да буду узор у вредновању научноистраживачког рада – рекао је проф. др Љубиша Рајић са Филолошког факултета.

Док професор Рајић сматра да повезаност науке и привреде није толико значајна, јер „ми привреду немамо”, проф. др Ђуро Кутлача, из Центра за истраживање развоја науке и технологије Института „Михајло Пупин”, истиче да управо ове везе треба јачати.

– Систем науке сам за себе је бескористан и требало би да нас забрине што су код нас наука и економија готово без икаквог утицаја једна на другу. Научна истраживања требало би да учествују у пословном сектору са више од 60 одсто, а код нас је то свега шест одсто. Све више научних радника одлази са института на факултете, где је сигурнија плата и не треба се борити за пројекте, само 40 одсто средстава факултети и научне институције сакупљају захваљујући истраживањима и научном развоју, а остало надокнађују изнајмљујући просторије или на друге начине – каже Кутлача.

Осим што кубуре са новим, применљивим идејама, патентима, новцем, простором, немогућношћу да прате развој науке у свету, домаћи истраживачи и представници научних институција указали су и на проблем фалсификовања научних радова, због чега, по Закону о научноистраживачкој делатности, научнику може бити одузето звање. Тако је проф. др Перо Шипка, из Центра за евалуацију у образовању и науци, истакао да је његова организација неколико пута утврдила да одлуке матичних научних одбора, стручних тела задужених за одређене научне области које образује министар, нису утемељене.

– Утврдили смо да су у области друштвених наука неке одлуке апсурдне јер се иста ствар оцењивала на два различита начина, награђивани су истраживачи за које смо поуздано утврдили да су њихови радови плагијат, а међу друштвеним наукама најнаграђиванија је била група професора са Правног факултета у Крагујевцу која је сада на оптуженичкој клупи – казао је Шипка.