Zrenjanin – Privatna praksa sve je češća u zrenjaninskoj zdravstvenoj zaštiti. Jedni ocenjuju da se ona razvija na račun javnog sektora i uskraćivanjem prava pacijenata, drugi tvrde da su privatnici u neravnopravnom položaju jer ne mogu da se naplaćuju iz državnih fondova. Ipak, najveća zamerka kada je reč o odnosu između državnog i privatnog sektora jeste da se zloupotrebljava zakonska mogućnost da lekari mogu da rade na obe strane.

Posledica je da se pacijenti bez velikih opravdanja iz ovdašnje bolnice šalju kod privatnika gde rade isti lekari, ali se usluge naplaćuju. Izvesno je da se pregledi u bolnici, naročito oni koji zahtevaju modernu medicinsku opremu, zakazuju unapred za nekoliko meseci pa su oboleli prisiljeni da odlaze u privatne ordinacije. Zrenjaninci ističu da su lekari koji rade na dva mesta privilegovani, da to remeti odnose u javnom sektoru zbog čega ispaštaju pacijenti.

Dr Dušan Velisavljev, direktor za medicinske poslove u bolnici „Đorđe Joanović”, kaže za „Politiku” da ova zdravstvena ustanova brine o zdravlju 220.000 građana i ima 171 stalno zaposlenog lekara.

– Od tog broja svega 12 radi i u privatnoj praksi, i to strogo poštujući propisane norme. Lekar ima pravo da 20 odsto svog radnog vremena provede i kod tog poslodavca, ali prethodno mora da dobije odobrenje Ministarstva zdravlja, posebne komisije i Stručnog saveta. Podrazumeva se da on, pre svega, na svom radnom mestu mora da ispuni norme u pogledu broja intervencija, operacija, zahvata i drugih medicinskih poslova. O tome brine njegov neposredni šef. Pošto 20 odsto vremena provede na radu na drugom mestu, ovde su mu za toliko i umanjena primanja – kaže Velisavljev, naglašavajući da sadašnje angažovanje u privatnoj praksi ne ugrožava standardne procese.

Ovde se navodi i primer da su dva lekara odustala od angažovanja kod privatnika i opet kompletno radno vreme provode u ovoj bolnici. Čelnici bolnice tvrde da angažovanje njihovih lekara u privatnim ordinacijama nije razlog što se dugo čeka na neke preglede. Za hitne slučajeve nema zakazivanja i pregledi se obavljaju odmah, pa pacijenti nisu oštećeni – kažu oni.

Na području Zrenjanina ima 86 privatnih bolnica, apoteka, ambulanti ordinacija. Među njima je i opšta bolnica „Sveti Jovan”, prva i jedina banatska zdravstvena ustanova ovog tipa koja radi u Zrenjaninu skoro jednu deceniju. Ima pedesetak zaposlenih, a angažuje osam lekara koji ovde provode 20 odsto svog radnog vremena.

Načelnik ustanove dr Laslo Torde kaže da bi građani trebalo da budu zadovoljni što se dobri lekari koriste i na ovaj način.

– Kada se govori o odnosima između javnog i privatnog sektora, na prvom mestu trebalo bi da bude naš neravnopravan položaj. Mi sada ne možemo da naplatimo nijedan dinar iz Fonda zdravstvenog osiguranja i ne može biti reči o nekakvoj tržišnoj utakmici u kojoj su izjednačeni uslovi. Čudno je da se pitanja angažovanja radnika sa strane postavlja samo kod nas i ni u jednoj drugoj profesiji – kaže Torde.

Direktor zrenjaninske filijale Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja dr Zlatko Kozlovački kaže da naše društvo još nije spremno za potpuno slobodnu tržišnu utakmicu u zdravstvu jer se pre toga traži precizno uspostavljanje normativa. Ovaj lekar je neko vreme proveo u inostranstvu i kaže da ni u svetu u ovom sektoru nije sve prepušteno tržištu.

– U Švedskoj jedan lekar ne može da u isto vreme radi u državnoj i privatnoj bolnici. Oni su to imali i taj model napustili jer se pokazao kao loš. Ja sam skeptičan jer su moguće zloupotrebe. Naravno, treba dati veći prostor privatnicima i dozvoliti im da svoje usluge naplaćuju preko fondova, ali se u tom slučaju pravi plan i uzmu u obzir svi zdravstveni kapaciteti pa se unapred izvrši podela poslova. Taj proces je kod nas već počeo. Zdravstvo je osetljiva oblast i ne može ništa da se prepusti stihiji. Mislim da bi naši građani trebalo da znaju da je zdravstvo veoma skupa delatnost i da je ono i u razvijenim zemljama veliki teret. I sam sam bio iznenađen kada sam došao do saznanja da se u zemljama severne Evrope, poznatim po brizi o čoveku, na ultrazvučne preglede čeka i po nekoliko meseci. U Norveškoj, na primer – kaže Kozlovački.