Процењује се да у Европи живи 12 милиона Рома. Према попису из 2002. године, у Србији их јебило око 110.000, али су процене стручњака да их је много више, између 400.000 и 700.000. За разлику од појединих Ромакоји имају образовање, већина нема чак ни основну школу.

У Србији  je Ромима2002. годинезаконом признат статус националне мањине. Сматра се да је тиме начињен помак у њиховом положају и да је садзнатно бољи. Међутим, у стварности због етничке дистанце и предрасуда које још постоје и тешко могу да се искорене, њихов статус ипак није достигао степен за који би се могло рећи да је довољан за несметану интеграцију у друштво у којем живе.

Препет година утемељена је Декада Рома (2005–2015) коју је иницирало осам држава југоисточне Европе. Она представља политичку обавезу земаљаучесница да на националном нивоу спроводе програме и реформе у циљу унапређења положаја Рома. Приоритетне области  јесу образовање, здравље, запошљавање и становање.

Добро упућени кажу да положај Рома не може да буде промењен и унапређен за кратко време.Многи представници Рома истичу да помаци јесу направљени, али да је то мали корак у односу на оно што је потребно да се уради како би се интеграција Рома спровела до краја.

Врло важно је нагласити и следеће: око девет одсто ромске популације има стални радни однос, свега 30 процената има завршену основну школу, око девет одстоиде у средњу,а само један промилје стекао факултетску диплому.

Да би се помогло што бржој интеграцији ромске популације у друштво најбоље је почети с радом на њиховој едукацији и образовању у детињству. Зато је и настало Свратиште, јер су деца улице већином припадници ромске популације.Ова деца нису изабрала да живе на улици. Ту су остављена. Преживљавају празних стомака, без љубави. Не иду у школу и никада нису била код лекара. Одрастају пре него што постану деца. Потребно је мало добре воље да се њихов живот промени набоље.

У Београду их има много и тај број расте из дана у дан, будући да стижу са подручја читаве Србије. Долазе са  надом да ће овде пронаћи бољи живот. А Свратиште јесте место где могу да дођукад год пожеле – када су гладни, болесни, или су им потребни савети и разговор, подршка или само пријатељски осмех.

Сву ту децу виђамо на улицама града, али ретко ко од нас помисликакве су њихове животне приче. Често су то деца остављена од најближих или и немају никог свог. На улици су и лети и зими. Спавају по хаусторима, на клупама, у картонским кутијама и шахтовима, по парковима...

Боре се да преживе бришући стакла аутомобила, прошњом, чувајући паркинге или продајом ствари које смо ми одбацили  и оставили  поред контејнера јер  нам више нису потребне.

Опстају тако што верују да могу да живе боље. У то су уверени и сви који су ангажовани у Центру за интеграцију младих који је оснивач Свратишта у којем и ромска деца уче да живот може и треба да им буде лепши и бољи.

Снежана Прљевић

Деца све памте

Свој прилог можете да уплатите на жиро рачун:

205-127261-97 Комерцијална банка на име Центар за интеграцију младих са назнаком Политика;

СМС-ом на број 1019 (само за кориснике мтс мреже). Цена 25 динара (ПДВ укључен у цену).

Сва прикупљена средства намењена су одржавању и развоју пројекта „Свратиште за децу улице”