Крушевац – Патријарх Иринеј одржао је синоћ своју прву беседу ван Београда, у цркви Светог Ђорђа у Крушевцу. Ова црква, отворена 1904. године, када је откривен и Споменик косовским јунацима, била је тесна да прими све вернике који су дошли да поздраве новог поглавара СПЦ.

Патријарх Иринеј је у својој беседи захвалио верном народу крушевачког краја и свештенству на досадашњој привржености господу Богу и Српској православној цркви и обећао да ће и даље, кад год је у прилици, посећивати овај крај. Он је поновио да је воља Божија одлучила да избор од тројице епископа падне на њега и да се видело да нису тачне тврдње у неким гласилима да постоји раскол у Српској православној цркви.

После беседе и давања благослова у цркви Светог Ђорђа, патријарх Иринеј је присуствовао Светосавској академији у Крушевачком позоришту и додели Светосавске повеље Културно-просветне заједнице Крушевац библиотекару Љубици Петковић, уреднику часописа „Православље“, за реафирмацију црквених библиотека и допринос развоју просвете и културе у Србији.

Р. Станковић

-------------------------------------------------------------

„Црквена влада” заседала у пуном саставу

Састав Синода неће се мењати до заседања у мају. – Патријарх Иринеј разговарао са протојерејем Виталијем Тарасјевим. – Сусрет са новинарима у четвртак

Седници Светог архијерејског синода после дужег времена јуче је председавао патријарх – доскорашњи владика нишки Иринеј, нови првојерарх српске Цркве. Синод је разматрао текућа питања, па после заседања нису објављивана никаква саопштења за јавност, а патријарх Иринеј јуче је председавао и седници Патријаршијског управног одбора.

Као владика нишки, поглавар српске Цркве био је члан Синода, којем је, у одсуству блаженопочившег патријарха Павла, председавао најстарији члан овог црквеног тела по рукоположењу, митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је ту дужност наставио да обавља и после патријархове смрти, када га је Синод именовао за чувара патријарашког трона.

Свети архијерејски сабор је на заседању у мају прошле године изабрао нове чланове „црквене владе”, будући да је двогодишњи мандат истекао свим претходним члановима, укључујући ту и митрополита Амфилохија. Тада су за чланове Синода изабрани владика бачки Иринеј, епископ захумско-херцеговачки Григорије, владика далматински Фотије и патријарх Иринеј, који је тада био епископ нишки. Његовим избором за патријарха, у Синоду је остало једно упражњено место, а једном члану „црквене владе”, митрополиту Амфилохију, мандат је истекао, па се већ најављује да би састав Синода требало да буде једна од тема редовног, мајског заседања Сабора и ове године. Незванично, састав Синода до тада се неће мењати, будући да његове чланове бира највише црквено тело.

Патријарх Иринеј састао се јуче у Патријаршијском двору и са старешином Светотројичког храма Подворја Руске православне цркве у Београду, протојерејем Виталијем Тарасјевим. Српски патријарх прихватио је позив оца Виталија да на годишњицу устоличења патријарха московског и све Русије Кирила, 31. јануара, служи Свету архијерејску литургију у руској цркви на Ташмајдану. Нови, 45. поглавар СПЦ, ускоро би требало да се састане и са новинарима – како је најављено, конференција за медије највероватније ће бити одржана у четвртак у Патријаршијском двору.

Нови предстојатељ српске Цркве први пут је поменут и у молитви братства манастира Хиландар, у недељу, на сабору хиландарских јеромонаха и ђакона, предвођених игуманом Методијем, када је служено посебно благодарење, поводом избора и устоличења новог поглавара СПЦ.

Избор новог српског патријарха коментарише се и у страним медијима. Саговорник католичке новинске агенције „Катпрес”, Дитмар Винклер, аустријски црквени историчар и стручњак за источне цркве, изјавио је да очекује да ће патријарх Иринеј наставити екуменски дијалог. Он је нагласио и да првојерарх СПЦ „сматра Косово језгром српског православља”, као и да ће бити „политички интересантно да ли ће наставити линију свог претходника, која је представљала корачање по танкој линији између апела на мир и оштрих критика независности Косова”. У московском дневнику „Комерсант” наводи се да се од 45. поглавара СПЦ очекује да ће помирити „две групе у Српској православној цркви – реформиста и радикала” и цркву окренути Европи. У изјави за лист „Независимаја газета”, сарадник Института за словенске народе Руске академије наука, Георгије Енгелгардт, рекао је да Московска патријаршија показује известан опрез према новом патријарху, очекујући његове даље кораке.

Ј. Беоковић