Pojedine ankete u zemljama Evropske unije pokazuju da oko 90 odsto tinejdžera i mlađih maloletnika koristi Internet, a od toga više od 60 odsto njih svaki dan razgovara u takozvanim čet-sobama, dok je troje od četvoro mališana voljno da podeli svoje lične podatke i podatke svoje porodice u zamenu za proizvod ili uslugu kao što je učestvovanje u onlajn video-igricama.

U Srbiji ovakvih podataka nema, ali nije nepoznato da deca sve više slobodnog vremena troše na Internetu. Upravo zbog toga, Međunarodna telekomunikaciona unija je 2009. proglasila godinom „Zaštite dece na Internetu”. Ideja ove kampanje je da okupi najviše predstavnike države, međunarodnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora u rešavanju ovog problema, ali i bolje informisanje šire javnosti o (ne)zgodama koje se nalaze na „globalnoj mreži”.

– Cilj jednogodišnje kampanje jeste informisanje javnosti, a pre svega roditelja i nastavnika, o prednostima Interneta, ali i o tome kako zaštititi najmlađe – objasnila je za „Politiku” Jelena Surčulija, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije.

Ona je, takođe, skrenula pažnju da cilj kampanje nije „da zaplaši sugrađane, već da ih podstakne da što više koriste sve vidove novih tehnologija”.

– Međutim, roditelji moraju da razgovaraju sa svojom decom o tome kako provode vreme prilikom korišćenja Interneta. Ukoliko oni nisu svesni njegovog značaja i izazova, neće znati ni da upotrebe njegove prednosti, niti da upozore svoju decu na potencijalne neprijatnosti koje na tom virtuelnom mestu mogu da dožive, a koje su slične onima u realnom svetu – kazala je Jelena Surčulija.

Po njenom mišljenju, glavni problem jeste to što se Internet često ne doživljava kao mesto na kome deca ostvaruju svoje socijalne kontakte. Ako je dete samo u sobi i koristi Internet, to ne mora da znači da je ono zaista samo. Zbog toga je važno da pre svega roditelji razumeju da njihova deca na neki način tamo „izlaze”.

V. Dugalić