Поједине анкете у земљама Европске уније показују да око 90 одсто тинејџера и млађих малолетника користи Интернет, а од тога више од 60 одсто њих сваки дан разговара у такозваним чет-собама, док је троје од четворо малишана вољно да подели своје личне податке и податке своје породице у замену за производ или услугу као што је учествовање у онлајн видео-игрицама.

У Србији оваквих података нема, али није непознато да деца све више слободног времена троше на Интернету. Управо због тога, Међународна телекомуникациона унија је 2009. прогласила годином „Заштите деце на Интернету”. Идеја ове кампање је да окупи највише представнике државе, међународних организација, цивилног друштва и приватног сектора у решавању овог проблема, али и боље информисање шире јавности о (не)згодама које се налазе на „глобалној мрежи”.

– Циљ једногодишње кампање јесте информисање јавности, а пре свега родитеља и наставника, о предностима Интернета, али и о томе како заштитити најмлађе – објаснила је за „Политику” Јелена Сурчулија, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције.

Она је, такође, скренула пажњу да циљ кампање није „да заплаши суграђане, већ да их подстакне да што више користе све видове нових технологија”.

– Међутим, родитељи морају да разговарају са својом децом о томе како проводе време приликом коришћења Интернета. Уколико они нису свесни његовог значаја и изазова, неће знати ни да употребе његове предности, нити да упозоре своју децу на потенцијалне непријатности које на том виртуелном месту могу да доживе, а које су сличне онима у реалном свету – казала је Јелена Сурчулија.

По њеном мишљењу, главни проблем јесте то што се Интернет често не доживљава као место на коме деца остварују своје социјалне контакте. Ако је дете само у соби и користи Интернет, то не мора да значи да је оно заиста само. Због тога је важно да пре свега родитељи разумеју да њихова деца на неки начин тамо „излазе”.

В. Дугалић