На факултетима и високим школама чији је оснивач држава данас почиње први уписни рок. Шансу да дођу до бруцошког индекса имају сви млади који су завршили средњу школу, под условом да положе пријемни испит и да се по броју бодова нађу у оквиру уписне квоте жељене високошколске институције. Највише места и ове године има на Универзитету у Београду и на факултетима економске и правне струке.

Оно што је важно за почетак уписног рока јесте то да кандидати припреме одговарајућа документа и новац за полагање пријемног испита. Пријављивање је наредна три дана, дакле од 23. до 25. јуна, а уз пријавни лист и оригинална документа која се показују на увид, предају се фотокопије матурске дипломе и сведочанства сва четири разреда. На појединим факултетима и високим школама траже и извод из матичне књиге рођених, а у зависности од струке и лекарско уверење.

Високошколске установе су различито процениле трошкове организације пријемног испита, па ће будући бруцоши за проверу знања плаћати од 1.000 до 8.000 динара. Најнижа надокнада је на високим школама са Космета, на Новосадском универзитету је углавном уједначено око 6.000 динара, а има и занимљивих решења попут Филозофског факултета, на којем је потребно уплатити 7.935 динара. Још једно упозорење за оне који су заинтересовани за упис Универзитета у Новом Саду – они који стекну право на бруцошки индекс, плаћаће и трошкове уписа и осигурања (Технолошки 6.500, Правни 6.900), а на медицини се уз 6.000 динара за пријемни, плаћа и 5.000 динара за упис и осигурање, плус још 500 динара за рад студентске организације на овом факултету.

На државном универзитету у Новом Пазару кандидати ће плаћати 4.000 динара за проверу знања, а онда још толико за трошкове уписа уколико стекну право на индекс.

Према уписном календару, пријемни испити ће на факултетима бити од 28. до 30. јуна, а на високим школама од 29. јуна до 2. јула. Неопходан услов за излазак на проверу знања је лична карта или пасош, због провера идентитета. Пријемни испит обухвата садржаје које су ђаци учили током средње школе. Максималан број бодова је 100, с тим што све петице доносе 40 поена, а 60 перфектно урађен пријемни испит.

Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из свих предмета у првом, другом, трећем и четвртом разреду помножен са два. По овом основу кандидат може стећи најмање 16 поена. Просечне оцене и општи успех се рачунају по правилима заокруживања на две децимале.

После пријемног испита, факултет и висока школа утврђују јединствену ранг-листу. Уписни праг за самофинансирајући статус је 30, а за буџетски 51 поен. У пракси то наравно није тако, па су ранијих година са буџета, на рецимо географији, отпадали и они са 90 поена.

Оно што је још важно за кандидате да знају јесте то да имају право на жалбу уколико сматрају да су оштећени на пријемном испиту. Прво се подноси приговор декану, односно директору школе, и то у року од 24 часа од објављивања листе, а уколико кандидат буде незадовољан и по добијању одговора, може да поднесе жалбу Савету високошколске установе, који је дужан да одговори у року од 48 сати. Тек после одлучивања о свим жалбама, формира се коначна ранг-листа, која је основ за упис нове генерације бруцоша.

Они чије се име буде нашло изнад црте за упис треба да припреме индекс, два обрасца ШВ-20, оригинална документа, две или три фотографије тачно одређених димензија (проверити на факултету) и новац потребан за упис, осигурање и школарину.

Већина факултета је остала на нивоу прошлогодишњих цена студија, школарина се може платити на неколико рата, али ју је један број подигао за 10, односно 12 одсто, колико по њиховим проценама износи инфлација.

Држављани Србије који су средњу школу завршили у иностранству школују се под истим условима као и остали држављани Србије, укључујући и право на буџетско финансирање. Уколико ови кандидати немају нострификована документа потребна за упис у првом року, факултет, школа им морају омогућити да конкуришу у септембру. Тада ће им такође бити потребна нострификована сведочанства. Они се уписују на основу посебне ранг-листе.

Иста права имају и припадници српске националне мањине из суседних земаља, а уколико немају нострификована документа, биће им потребна потврда Министарства просвете да је нострификација у току. У Конкурсу Универзитета у Београду је наглашено да се под суседним земљама подразумевају Мађарска, Румунија, Бугарска, Македонија, Босна и Херцеговина, Словенија, Хрватска, Црна Гора и Македонија. Кандидати који поседују документа Републике Српске и бивше Републике Српске Крајине конкуришу без нострификације.

Страним држављанима су такође потребна нострификована документа, као и уверење да су здравствено осигурани за годину коју уписују, а потребно је и уверење комисије да владају српским језиком. Они сами финансирају своје школовање, а високошколска установа је дужна да води рачуна да не прекорачи укупан број студената одобрен дозволом за рад.

----------------------------------------------

Упис за студенте с хендикепом

Према конкурсу, особе са хендикепом могу полагати пријемни испит на начин прилагођен њиховим могућностима, у складу са објективним могућностима факултета. Потребно је да особа са хендикепом писмено образложи на који је начин потребно прилагодити полагање пријемног испита и то образложење достави приликом пријаве на конкурс. Више информација на телефон 011-3370-686 Универзитетског центра за студенте са хендикепом, који се иначе налази у библиотеци „Светозар Марковић”.