Posle najava da nam preti nestašica lekova, jer njihova cena već godinu dana nije menjana, a kurs dinara prema evru se u međuvremenu drastično promenio, juče je u Ministarstvu zdravlja održan sastanak sa predstavnicima ministarstva trgovine, ali šta su se dogovorili i da li će lekovi poskupeti saznaćemo tek narednih dana. U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” je rečeno da će biti održane dodatne konsultacije u vezi sa prevazilaženjem ovog problema i da će nakon toga javnost biti o svemu obaveštena.

Najveće inostrane farmaceutske kompanije pred nadležne organe i ministarstva ne izlaze ni sa kakvim ucenama tipa „ili nestašica ili veće cene”, uverava nas Bojan Trkulja, direktor Udruženja „Inovija”, koje okuplja 16 najvećih farmaceutskih inostranih kompanija koje posluju u Srbiji i bave se proizvodnjom inovativnih lekova.

– Što se nas tiče nema nikakvog obustavljanja isporuke lekova uprkos celoj situaciji. Država ima dug od 30 milijardi dinara za isporučene lekove, što je više nego što je ukupni budžet Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za celu godinu za lekove, a on iznosi 24 milijardi dinara. Zbog tog duga, rokovi plaćanja su duži od 250 dana umesto 100. Očekujemo da će čekanje na naplatu biti duže od godinu dana – navodi za „Politiku” Trkulja.

On objašnjava da se nikada ranije nije desilo da godinu dana ne bude korekcije cena lekova prema kursu evra. Poslednja uredba o cenama lekova je bila 10. juna prošle godine, po kursu od 99,20 dinara za evro i od tada ništa nije promenjeno.

Trkulja ističe da strane kompanije našoj vladi nikada nisu postavljali nikakve ultimatume. Kompanije koje posluju u Srbiji već su bile u situaciji da smanjuju broj zaposlenih i obim investicija, a tržište je u dramatičnom padu.

– Jedini razlog zašto smo se sada obratili javnosti je taj što na naša četiri prethodna pisma niko nije odgovorio. Naš osnovni zahtev ne tiče se primarnog povećanje cena nego da se unese predvidljivost u način poslovanja. Sada vlada nema nikakvu obavezu da koriguje kurs evra prema dinaru, pa zato predlažemo da se uvede neki vremenski rok, na primer, jednom mesečno, kada će se korigovati kurs dinara prema evru. Ili, predložili smo da se korekcija vrši svaki put kada razlika između kursa iz uredbe o ceni lekova i srednjeg kursa Narodne banke premaši tri odsto. Onda kada bi kurs padao za tri odsto i cene lekova bi bile manje za taj procenat, kaže naš sagovornik.

On dodaje da je optimista, da veruje da će vlada Srbije uraditi sve da ove nepravilnosti u poslovanju ispravi i da se onda narednih nedelja i meseci neće ništa dramatično na tržištu lekova neće događati.

Nestašice lekova, bar onih većih, za sada još nema: rafovi apoteka su i dalje koliko-toliko puni. Izveštaji iz državnih apoteka i onih u rukama privatnih vlasnika su slični: uglavnom lekova ima, ali uvek poneki nedostaje.

– I u ovom času imamo nestašicu pojedinih lekova, ali nažalost to je naša svakidašnjica. Samo je pitanje koji lek nedostaje i da li se može zameniti paralelnim medikamentom ili je jedinstven, pa su pacijenti u velikom problemu, kao što je trenutno slučaj sa „madoparom” za Parkinsonovu bolest – kaže za „Politiku” načelnica Centra za lekove u Apotekarskoj ustanovi „Beograd”, Milana Dučić.

U privatnu apoteku „Kamilica”, smeštenu u srcu Kliničkog centra Srbije, po rečima vlasnika Dragutina Rajevca, koji je i na čelu Udruženja privatnih apoteka, sve češće dolazi rodbina pacijenata koji se leče u KCS, a koji traže neki lek, koje klinike nemaju.

----------------------------------------------

RFZO: dugujemo 13,2 milijardi apotekama

– Nije tačno da RFZO duguje farmaceutskim kompanijama 30 milijardi dinara. Kada je profesor dr Aleksandar Vuksanović, 2010. godine preuzeo funkciju direktora RFZO u decembru, prenete obaveze iz prethodnih godina iznosile su 15 milijardi dinara. I pored ekonomske krize, mi smo uspeli da smanjimo dug i da uvedemo gotovo 400 novih, najsavremenijih lekova na listu. Naša jedina preneta obaveza u ovom času za lekove na recept iznosi 13,2 milijardi dinara i to dugujemo apotekarskim ustanovama. Za lekove koji se koriste u zdravstvenim ustanovama u junu smo isplatili obaveze iz maja, dakle plaćamo „mesec za mesecom” – kazala je za „Politiku” pi-ar RFZO Sanja Mirosavljević.

----------------------------------------------

Kako se određuje cena leka

– Cena lekova se formira preračunavanjem cene lekova u referentnim zemljama (Italija, Slovenija i Hrvatska), koje se koriguju u odnosu na kurs iz uredbe i tek se onda utvrđuje maksimalna cena lekova po kojoj se lek može pojaviti i koja je u Srbiji niža nego cena istog leka u referentnim zemljama – objasnio je Trkulja.