Војно ваздухопловство после 20 година, тачније од 1991. године када је испоручен последњи „орао”, добило је нове авионе, и то домаће производње. На војном аеродрому у Батајници стигле су прве две „ласте”, конструкторско дело стручњака Војнотехничког института произведено у панчевачкој „Утви”. Ускоро ће из фабрике на Батајницу камионом, расклопљен, бити достављен и трећи авион овог типа, а преосталих 12 биће испоручено до краја следеће године. Авиони ће ући у састав 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле чији је популарни назив „Курјаци са Ушћа”.

– Авион је намењен за обуку пилота. Безбедан је и поуздан, замениће „утве 75” које користимо 30 година, с тим што „ласта” има знатно боље перформансе. Има најсавременију електронику и навигацијску опрему, кабина „ласте” је најбоље опремљена од свих авиона које користимо. Употребом овог авиона за обуку оствариће се знатне уштеде, поређења ради, „ласта” за сат лета користи до 80 литара горива а Г-4 једну тону – каже бригадни генерал Ранко Живак, командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране (ВиПВО).

Он је објаснио да се „ласте” по допремању на Батајницу тестирају у Техничко-опитном центру, а тек онда уводе у јединицу. Обучавање пилота на овом типу авиона почеће почетком следеће године. Командант ВиПВО је, иначе, и сам завршио, како то ваздухопловци кажу, „преобуку” за летење на „ласти” и веома је задовољан њеним летним карактеристикама, као и чињеницом да је војска после толико година добила нови авион.

Србија је продала Ираку 20 „ласта 95 Н”, док ће Војска Србије имати 15 „ласта” у модернијој варијанти – помак напред направљен је пре свега у електронској опреми али и у аеродинамичким особинама авиона. „Ласта” се може користити и за увежбавање гађања, на поткрилним носачима може да носи митраљезе, невођена ракетна зрна калибра 57 милиметара или две бомбе тежине по 100 килограма.

„Ласту” покреће амерички мотор „лајкоминг”, и то у две верзије, које авиону дају 300 и 315 КС, што је довољно и за акробатско летење. Максимална брзина је 320 километара на сат, плафон лета 6.000 метара а у ваздуху може да остане два и по сата. Ова летелица може да полеће и са травнате писте, за шта јој је довољно само око 300 метара.

Клипни, лаички речено – елисни авион за обуку можда делује једноставно, али Србија је данас у малој групи држава које самостално праве ваздухоплове. „Ласта” је заправо најсложенији производ у Србији, а очекује се да ће после позитивних искустава из Ирака и Србије овај авион бити продат још некој земљи што би било од изузетног значаја за домаћу авио-индустрију која је опстала упркос ратовима, санкцијама и транзиционим мукама.

М. Галовић