Ниш – Треба волети људе и своју земљу. И настојати да се афирмише у најбољем погледу, да се за њене вредности зна и да се поштују и цене свуда у свету. То последњих година не успева само спортистима, већ и многим другим људима из свих области рада и живота. За многе од њих се мало зна, за неке тек повремено чује. За проф. др Зорана Кривокапића, редовног професора Медицинског факултета у Београду и председника Републичке стручне комисије за израду Националног програма за превенцију, рано откривање и лечење рака дебелог црева у Србији, без икаквих резерви може се рећи да је један од оних наших хирурга који је уз сопствено образовање у земљи и иностранству много допринео да се о српској хирургији и изузетним достигнућима медицинских стручњака са ових српских простора чује широм Европе и на осталим континентима.

– Више од милион и по људи на планети годишње оболи, а пола милиона умре од рака дебелог црева јер је патологија обољења знатно промењена у последњој деценији, тако да се ова опасна болест у свету шири попут епидемије. У последњих неколико година у Србији је дошло до праве ерупције болести дигестивног тракта, посебно дебелог црева. Карцином колона је, после рака плућа, на другом месту по распрострањености у Србији код мушкараца, а после рака плућа и карцинома дојке код жена. Последњих година у Србији је чак 45 до 50 новооткривених случајева на 100.000 становника.

Колико су ови показатељи алармантни?

С једне стране заиста смо у прилици да данас говоримо с доста оптимизма када је излечење ове болести у питању, будући да се примењују најсавременије методе и лекови, али исто тако мора се и рећи да је стварност последњих година суморна, односно да је све више ургентних стања, чак и до 28 одсто од укупног броја оболелих, што казује да се закаснило у дијагностици. То значи да се не сме чекати и да пацијент истога часа када примети било који од симптома мора без одлагања да се јави лекару. У том случају повећавају се шансе за излечење.

Намеће се питање може ли се и како болест спречити и, свакако, шта треба чинити ако се открије?

У примарној превенцији неопходне су физичке активности, вежбање, бављене спортом и рекреација и, свакако, већа употреба воћа и поврћа у исхрани, а мање уношење алкохола у организам и избегавање пушења. Уколико се болест открије, неопходно је правовремено и адекватно лечење. Сваки полип и свака туморска израслина треба да се одстране и ако се то учини већ се може рећи да је започето успешно лечење. Поремећаји у дебелом цреву и болест се примете када се појави крв у столици и почне да се губи телесна тежина, а настану анемије. Основно је да се одмах и неизоставно треба јавити лекару. Терапија која се примењује у здравственим и високостручним медицинским установама у Србији у лечењу карцинома дебелог црева дала је до сада изузетне резултате. Посебно оперативна, у којој се примењују најсавременија хируршка техника којом се током г захвата и после њега у потпуности задрже и сачувају све функције код пацијента, очувани су нерви, уринарна и сексуална функција. Наравно, и хемо и зрачна терапија дају изузетне резултате пред и у пост оперативном поступку лечења.

Професор др Зоран Кривокапић свакодневно је у хируршкој сали, као начелник Трећег одељења Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије. Ако није на својој клиници, онда је у Нишу, Бањалуци, Ужицу, Крагујевцу, Новом Саду, Косовској Митровици, родном Звечану... Оперисао је у више од 50 градова у нашој земљи и каже:

– Већину врхунског умећа у хирургији научио сам током боравка у Енглеској, а најкориснија сазнања о лечењу карцинома дебелог црева добио сам од двојице најпознатијих светских стручњака у овој области – професора Била Хилда и Такашија Такахашија. Професор Такахаши, јапански виртуоз у хирургији, већ при првом сусрету ме је подучио вероватно најважнијој ствари у нашој професији – да хирург никада не сме да жури приликом компликованих захвата. Брзоплетост и таштина хирурга могу да обогаље пацијента и зато мора и код најбаналнијих операција увек бити максимално стрпљив. У болници Сент Маркс, основаној још 1835. године, провео сам укупно годину дана и тамо сам се сусрео с врхунским стручњацима од којих сам много научио.

Професор др Кривокапић, данас педесетчетворогодишњак, некадашњи успешни спортиста, кошаркаш, своја и искуства најближих сарадника и уопште хирурга из Србије у области лечења карцинома дебелог црева представио је последњих година широм света. Инструктор је и предавач на Краљевском колеџу у Лондону, најпрестижнијем међународном удружењу хирурга, и Европској школи за радиотерапију ректалног карцинома.

– Карцином дебелог црева је дефинитивно излечив. Зато и пацијенти не само са евентуалном појавом симптома, него и са сумњом у болест, чак и да још није дијагностикована, као и они који су већ подвргнути терапији, највише морају да воде рачуна о редовним контролама. Код потенцијалних пацијената, да би се изабрао начин за превентивно деловање, а код оперисаних да се евентуално не појави рецидив – рекао је проф. др Зоран Кривокапић.