Бити младић на Балкану значи бити непопустљив и агресиван (драматизација сцене насиља, фото Л. Адровић, Политика)

Мушкарци све више проводе време са породицом и спремни су да учествују у подели послова са женом што нарушава универзални облик схватања мушкости одвајкада уврежен у свим друштвима, резултати су многих светских истраживања. Већина анализа рађених код нас показује да су ипак доминантни старомодни „обрасци мушкости” који утичу на развој младића, привржених нормама по којима „бити мушко” значи бити непопустљив и агресиван.

Размишљање и понашање већине адолесцената и даље су условљени припадношћу групама било да је реч о школи, кафићу или клубу па је и опхођење према вршњацима и девојкама условљено „кодексом части” скупа којем припадају.

Истраживања усмерена на то шта значи бити младић на Балкану говоре да момци из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине особинама које красе идеалног мушкарца сматрају физичку снагу, одбрану части, непопустљивост у ставовима, склоност ка спорту и алкохолу, хетеросексуалност, одсуство кукавичлука...

За њих су женски приоритети – трачарење и шминкање. Необично је што истичу потребу да бране част мајкама и сестрама, а према девојкама имају друкчији став. Углавном верују да треба да задрже постојећу позицију превласти према женама. Готово су једногласни у осуди насиља над лепшим полом, истичући да је неоправдано јер су слабије, али шамарање, батине и сличне, како их називају, „дисциплинске мере”, не доживљавају насиљем. Због чега је тако?

Корени агресивности – изложеност насиљу у породици, ратови, санкције, стрес изазван економском ситуацијом, могућност губитка радног места, употреба алкохола и дроге, стереотипни појмови мушкости – изнедрили су незадовољство које се преноси на млађе генерације, сматра Јована Стојановски, психолог и истраживач програма „Иницијатива младића за спречавање родно заснованог насиља на северозападном Балкану”.

– Агресиван начин комуникације влада нашим окружењем па се мушкарцем сматра насилник према другим мушкарцима и онај ко рано ступа у сексуалне односе. Од две и по хиљаде анкетираних средњошколаца, чак 60 одсто њих сматра да је оправдано насиље према хомосексуалцима, а мањи проценат подржава насиље над девојкама. Сматрају да је важно да мушкарац буде главни и да је насиље оправдано када се брани част. Иако живимо у модерном добу, још влада патријархално васпитање и старомодно, насиљем проткано, „мачо понашање” – каже Стојановски.

Агресивност се код адолесцената јавља из немоћи и сопствене несигурности. Окружење налаже да је неопходно приклонити се некој групи зарад заштите, што обавезује да се прихвате уврежени начини понашања. Иако су сви испитаници у особине ненасилних мушкараца сврстали зрелост, способност самоконтроле, свест о последицама властитих дела, уверени су да би овакав став само повећао ризик да се постане жртва насиља, поготово у вршњачкој средини. Због тога је боље носити епитет „правог” мушкарца по сваку цену, него добити батине и бити изопштен из друштва. Ова правила утичу и на ставове младића према девојкама. Тако више није „ин” имати једну девојку и градити стабилну везу засновану на осећањима љубави и поштовања, већ имати што више „риба” и тако скупљати поене зарад доказивања мушкости.

– Чак 72 одсто анкетираних средњошколаца сагласно је да мушкарац мора да одређује када треба имати сексуалне односе у вези, а 46 процената да су мушкарцу потребне друге жене, иако се добро слаже са својом. Исто оволико њих верује да постоје ситуације када девојка заслужује да је ударе, а 25 одсто сматра да би лепши пол требало да толерише насиље како би породица остала на окупу. Десет одсто испитаних тврди да је у реду да ударе жену уколико она не жели да има сексуални однос – објашњава наша саговорница. Занимљиво је да 76 одсто младих мушкараца сматра да су мењање пелена, купање и храњење деце искључиво обавеза мајке. А најважнијом улогом жене сматрају бригу о кући.

Љ. Перовић