Сремска Митровица некада се звала Сирмијум, Београд Сингидунум, Костолац Виминацијум, а Наисус НишСрбија је једна од оних земаља на чијој територији се налазе археолошки локалитети посебне важности. И, уместо да, као већина других држава, такву срећну околност употреби да заради преко потребна средства и искористи прилику за побољшање имиџа, она допушта да њени археолошки бисери зарасту у коров и – немар.

Др Миомир Кораћ, руководилац пројекта Виминацијум, једног од ретких изузетака у овој суморној слици, тренутно ради на новом амбициозном пројекту под називом Путевима римских императора по Србији. Пројекат, који је већ у завршној фази, обухватаће десетак најважнијих локалитета римске баштине у Србији, али и нека старија налазишта, попут Винче и Лепенског вира. Идеја је да се сви велики локалитети на овој рути од око 600 километара покрију и да се успоставе стандарди удобности за бројне туристе који се очекују. Чињеница је да је 18 римских императора рођено на нашој територији, што је највећи број изван Италије, односно скоро четвртина.

– Тренутно стање важних археолошких локалитета у Србији свакако није за наш понос, многи локалитети су запуштени, немају основни стандард као што је чуварску службу, сувенирницу, таверну, санитарни чвор... Свуда у свету од археолошких локалитета прави се велики посао који доноси знатна средства – каже Кораћ.

Сирмијум и Трајанов мост су посебни бисери на рути Путева римских императора кроз Србију, додаје руководилац Виминацијума.

– Сирмијум је до пре неколико година био у прилично јадном стању. Трајанов мост на Ђердапу, са својих више од 1.000 метара, био је светско чудо када је изграђен почетком 2. века и до данас су сачувана три фрагментована стуба на нашој и два на румунској страни. Желимо да направимо макету у размери један према 20, односно мост дужине 50 метара, као и холограм Трајановог моста на његовој оригиналној локацији, који би био дугачак између 150 и 200 метара. Моћне пумпе ће избацивати водену пару, а ласером ће се пројектовати тај мост – открива Кораћ.

Како бисмо се уверили у стање ових драгоцених налазишта, обишли смо и археолошки локалитет светског значаја, Винчу, која се налази на само двадесетак километара од центра главног града. Међутим, уместо „српске Троје”, затекли смо тужан призор. Ексклузивни локалитет, који је од недавно и званично затворен за посетиоце, налази се под ведрим небом и без икакве је заштите, ако се не рачунају некакви прекривачи од катрана и десетине кубика шљунка којим је ово археолошко и туристичко благо – напросто затрпано.

Драган Јанковић, кустос археолошког налазишта Винча, на коме већ 28 година живи и ради, објашњава да се на овом локалитету налазе порушене неолитске куће које су изгореле у пожару пре 7.000 година.

– Највећи проблем нам је вегетација, која је у стању да за годину или две цео један археолошки слој претвори у хумус. Сада је налазиште прекривено геотекстилом, песком и шљунком и на тај начин конзервирано. Али због тога посетиоци не могу да га виде. Алтернатива је да се направи надстрешница као у Виминацијуму, али ми немамо новац ни за то. За то би било потребно између 50.000 и 60.000 евра – сазнајемо од Јанковића.

Што је Мачу Пикчу за Јужну Америку и Троја за Малу Азију, то је Винча за Србију и Европу. Са адекватним садржајима имали бисмо овде 500.000 странаца годишње. Један од најважнијих корака у овом тренутку је покретање званичног процеса да се Винча нађе на листи заштите Унеска – процењује кустос налазишта у Винчи.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Винча први град у Европи

– Налазиште у Винчи открио је 1908. Милоје Васић, који је ископао 10 метара археолошких наслага, у којима је „упаковано” 7.500 година историје, од неолита, преко средњега века, па све до данас. По свему судећи, то је било градско насеље у коме је живело од 2.000 до 2.500 становника. Уколико су ове претпоставке тачне, онда би се показало да је Винча била један од првих европских градова, а можда и први, како неки сматрају. Винча је била културно и економско седиште тадашње Европе, прва урбана цивилизација, метропола у неолиту, што се види и из чињенице да на територији Београда има око 40 насеља која су гравитирала ка Винчи.