Државна ревизорска институција утврдила је постојање неправилности приликом запошљавања људи у Јединици за управљање пројектима „Реконструкција четири клиничка центра у Србији”, сазнаје „Политика”.

Ова вест нам је потврђена и у Министарству здравља, где су објаснили да су им ревизори указали на постојање неправилности у процедури у вези са избором кадрова, као и да им је наложено да се то мора спровести у складу са Законом о јавним набавкама.

Проф. др Зоран Станковић, министар здравља, каже за „Политику” да је потписано решење о наставку рада поменуте јединице и да ће они поступити у складу са добијеним инструкцијама.

– Систематизација у Јединици за управљање пројектима биће направљена у наредном периоду, у складу са задацима пројектне јединице који проистичу из финансијског уговора између Србије и Европске инвестиционе банке. Структура запослених биће у складу са техничким захтевима наредне фазе  пројекта, који се односе на пројектовање, процедуру набавке и извођење радова. У вези са свим изменама сагласни су како ИО пројекта, тако и зајмодавац, Европска инвестициона банка – каже Станковић.

Ово није једини проблем који прати реконструкцију клиничких центара у Србији, јер је према правовременим плановима требало да буде завршена ове године, а чињеница је да радови – још нису ни почели.

– Уколико се испуне сви услови, уз пуно ангажовање свих учесника на пројекту и одговорно понашање, очекујемо да ћемо 2015. године промовисати новоизграђене клиничке центре – каже министар здравља.

Као један од проблема који је пратио изградњу медицинског „Скадра на Бојани”, како лекари називају овај пројекат, наш саговорник истиче да треба имати у виду промену Закона о планирању и изградњи која је увела обавезну сагласност Ревизионе комисије на идејни пројекат, што се, према њиховом мишљењу, у случају Клиничког центра Србије показало као добро, јер је спречена изградња објекта по пројекту који би могао да доведе до рушења!

– Познато је јавности да постоји проблем са постојећом зградом КЦС-а. Пројектанти су урадили идејни пројекат како би се уклониле постојеће слабости и да се постојећа конструкција ојача. Ревизиона комисија дала је сагласност на предлог пројекта конструкције, а пројектанти ће урадити решење пресељења, тако да се постојећи рад Поликлинике најмање поремети и да пресељење што краће траје – истакао је Станковић.

Будући да је у јавности смомињано да постоје проблеми са пројектима за сва четири клиничка центра у Србији (Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу) и да неко треба да плати одштету за то, министар Станковић истиче да је, према потписаном уговору са конзорцијумима за пројектовање и надзор, предвиђено да је могуће наплатити сваки дан закашњења у испоруци пројектне документације у складу са потписаним уговором до максималног износа од 15 одсто од уговорене суме, као и да се ова уговорена казна може наплатити у било које време трајања пројекта, и то одбитком од дела новца који треба да им се исплати за извршење обавеза.

– Поступак се покреће званичним упозорењем да се касни, и то је урађено у децембру 2010. године и јануару 2011. године. Следећи корак је званично писмо у коме се каже да се жели наплатити одређени износ, и тада се улази у правни поступак, којим и конзорцијуми могу да изнесу да су каснили не својом кривицом, да траже накнаду за неки део који су били приморани да ураде... Покретањем овог поступка може доћи до прекида даљег рада на пројектовању. Уколико се прекине уговор за пројектовање са овим конзорцијумима, потребно је спровести поступак избора нових пројектаната, који би трајао наредних шест месеци, и новоизабрани би требало да наставе да раде од фазе до које су претходни дошли. Ово може да продужи извршење пројекта, а такође да повећа трошкове. Уколико бисмо одустали од постојећег, пројектовање бисмо пролонгирали за један дужи период, а питање је да ли нам је то у интересу – нагласио је он.

На наше питање, да ли је био незадовољни радом пројектаната и квалитетом пројеката, Станковић каже да је незадовољство исказано у више наврата, како брзином извршења уговорених обавеза тако и квалитетом испоручене документације. Проблем је био, додаје он, што су се италијанске фирме које су пројектовале клиничке центре понашале врло неодговорно и пробиле све рокове.

– На састанку сам им рекао да поштујем италијански шарм, али и да ми плаћамо истим новцем као и сви други и да немамо никакве попусте у грађевинским радовима, те да тражим од њих да нас поштују као све остале. Биће омогућено да квалитет испоручених пројеката буде у складу са законима Србије и да се добију пројекти који су у складу са потребама здравства Србије. Последица јесте пробијање рокова и дужи рад на пројектовању него што је било предвиђено, али ће крајњи резултат бити добри пројекти – нагласио је Станковић.

----------------------------------------------

У Луксембургу чека 145 милиона евра одобреног кредита

Европска инвестициона банка (ЕИБ) за реконструкцију четири клиничка центра у Србији одобрила је два кредита од 150 милиона евра, са отвореном могућношћу да се накнадно поднесе захтев за додатних 50 милиона евра. Од 1. јануара 2008. до 30. јуна 2011. године из одобрених кредита повучена је прва транша од пет милиона евра, а осталих 145 милиона евра налази се у ЕИБ у Луксембургу и биће, каже министар здравља, доступни када се усвоје главни пројекти и почне изградња. Од повучених пет милиона евра остало је 933.443 евра, који се налазе на наменском девизном рачуну у Народној банци Србије. Орочавање се обавља, тврди он, у складу са прописима, а Министарство финансија – Управа за трезор у име Србије обавља орочавање слободних средстава одобрених кредита.

Сви до сада направљени трошкови реализовани су на основу јавних набавки које су спроведене по законској процедури, тако да су исплаћени износи тачно у вредностима уговореним јавним набавкама. – У Србији постоји посебна техничка помоћ коју финансира ЕИБ, а која је надлежна за контролу трошења новца и спровођења свих пројектних активности. До 30. јуна 2011. године потрошена су средства од 4.066.556 евра, и то за трошкове пројектовања четири клиничка центра (2.734.168 евра), за припрему градилишта (демонтажа, рушење и припрема градилишта за КЦС у Београду и КЦ Ниш од 1.165.723 евра), и за испитивање конструкције (КЦС, КЦ Ниш и КЦ Крагујевац од 166.664 евра – објашњавају у Министарству здравља.

На наше питање, да ли Србија плаћа одштету зато што још није преузела сав новац који је одобрен, министар Станковић каже да према потписаном финансијском уговору Србија плаћа камату само за пет милиона евра средстава које је до сада повукла.