Mi smo kao i prošle godine fakultetima preporučili da ne povećavaju cenu studija, odnosno da školarine zadrže u okvirima inflacije. Iako je Univerzitet samostalan u ovom delu i Vlada Republike Srbije je zatražila našu odluku o školarinama, što je delom i razumljivo jer je osnivač, krajnju reč ipak će imati visokoškolske institucije, kaže u razgovoru za „Politiku” profesor dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Za manje od dva meseca maturanti završavaju srednjoškolsko obrazovanje, u toku su pripreme za prijemne ispite, da li će biti nekih novina kad je reč o upisu brucoša?

Sve ostaje po starom, termini, rokovi, procedure, nema nekih bitnih promena, a sve će kao i obično biti precizirano u Konkursu.

Da li su svi fakulteti BU dobili dozvolu za rad?

Proces akreditacije u završnoj je fazi i očekujemo da do početka upisnog roka dozvole za rad dobiju svi studijski programi i sve ustanove Beogradskog univerziteta. U svakom slučaju kandidati će do juna imati punu informaciju, odnosno biće jasno označeno da li je neki program akreditovan ili ne.

Ponovo su najviše upisne kvote odredili Pravni i Ekonomski fakultet. Da li je to posredna poruka mladima da biraju indeks upravo ovih fakulteta?

Postoji grupa društveno-humanističkih fakulteta koja je već godinama popularna i to nije slučaj samo kod nas, već i u drugim univerzitetskim centrima i to je prosto činjenica. Ja kao matematičar naravno mogu da budem veoma pristrasna i da apelujem na mlade da se opredeljuju za prirodne nauke, ali ipak savetujem da dobro razmisle i izaberu studije u skladu sa svojim interesovanjima, jer će tako najlakše da prebrode teškoće. Kandidati danas imaju zaista veliki izbor mogućnosti za informisanje i u vašim novinama je pisano koji su profili traženi na tržištu rada i koje su mogućnosti zapošljavanja, tako da se na kraju sve svodi na pitanje koliko žele da budu pragmatični, koliko realni, a koliko da zadovolje neka svoja interesovanja.

Koje to novine od 1. oktobra brucoši mogu da očekuju?

U toku je rad na izmenama Zakona o visokom obrazovanju, pripremaju se dokumenta za javnu raspravu i ne bih govorila o detaljima. Plan je da izmene budu usvojene do početka sledeće školske godine, tako da nova generacija brucoša počne studije po izmenjenom zakonu.

Poznato je da će biti vraćena kategorija vanrednih studenata…

To se prepoznato kao nešto što je veoma važno za one koji žele da studiraju uz rad i lako može da se uklopi u koncepciju doživotnog učenja. Osim toga, ta kategorija nije isključena ni u drugim zemljama, samo je tamo poznata kao „part tajm” studiranje.

Zbog loše prolaznosti studenata svojevremeno je izmenjen Zakon o visokom obrazovanju, pa se poslednjih godina postepeno podizao prag za budžetske studije. Da li to znači da će od jeseni studenti morati da osvoje svih 60 bodova ukoliko planiraju da ostanu na budžetu?

I to će zavisiti od novih zakonskih rešenja i dosadašnjih rezultata akademaca. Videćemo da li će se ići na tih 60 bodova ili će se prvo analizirati studijski programi i njihovo usklađivanje s potrebama rada u 40-časovnoj radnoj nedelji.

Da li su studije „po Bolonji” efikasnije?

Može se reći da je poboljšana efikasnost studiranja. To jasno pokazuje ova kriva koja govori o porastu broja studenata koji osvajaju 60 bodova. Upoređivala sam i broj studenata koji su završili studije u prethodnom periodu s trenutnim stanjem i, ako se zadrži ovaj ritam, može se očekivati da će sada da diplomira veći procenat akademaca. Očigledno je da se i nastavnici i studenti prilagođavaju novom sistemu studiranja, aktivniji su, shvataju da je važan kontinuirani rad a ne kampanjsko učenje…

Hoćete da kažete da su i profesori počeli da menjaju način rada, jer to ipak nije utisak studenata?

Obično su studenti rezignirani jer ne prepoznaju efekat anketa u kojima ocenjuju nastavnike, ali dekani ipak imaju potpuniji uvid i posle upoređivanja rezultata u prvih nekoliko godina vlada opšte mišljenje da – iako se rezultati ne objavljuju javno – ankete imaju efekta. Svakom nastavniku je važna ocena i mišljenje studenata. Zato je Senat jednoglasno odlučio da se ove ankete zadrže i dopune, odnosno prati pedagoški i naučno-istraživački rad nastavnika, prolaznost po pojedinim predmetima…

Najnovije istraživanje Studentske unije Srbije pokazuje da svaki treći student planira da zauvek napusti Srbiju, a 64 odsto njih ima na umu posao u inostranstvu kada upisuje fakultet. Ima li Beogradski univerzitet neki plan kako da najbolje ipak zadrži?

Mladom čoveku treba dati šansu da odlučuje o svom životu i ako su mu to neki izazovi, ne treba ih osporavati. Ukoliko odu, potrebno je zadržati dobre kontakte sa njima, a ako požele da se vrate – da im stvorimo uslove da ostanu. Takođe, imamo i one koji su diplomirali i otišli u inostranstvo, a koji sada žele da nastave više stepene studije. Njihovo iskustvo je za nas dragoceno i zato ćemo organizovati alumni organizaciju Beogradskog univerziteta, kako bi zadržali kontakte sa svim našim diplomiranim studentima.

Sandra Gucijan