Meni

Društvo

Zgrada Bigza – oživeli kolos na Senjaku

Urbana svaštara

Ima svega: servis viljuškara, limari, bravari, fabričica obuće, izrada zavesa-roletni, veletrgovina, dizajneri, slikari, muzičari...

Atelje Ivana Veličkovića (Foto Luka Vuletić)

U nesagledivo ogromnom unutrašnjem prostoru zgrade BIGZ-a, preko puta Sajma, na samom dnu Senjaka, početkom ovog jula nije toliko uzbudljivo, radno i užurbano kao što je to u mesecima van letnje sezone. Mada i ovako naizgled pusto, ovo zdanje diše i pulsira, ima svoje suvlasnike, stanare, podstanare (zakupce), mušterije, posetioce, ali i obožavaoce. Jedan od njih, Tihomir Stojanović, napisao je na svom sajtu: "Već dugo me fascinira zgrada BIGZ-a. Oronula, propala, a tako monumentalna, zadivljujuće maštovita, jednostavna, a opet posebna i zagonetna, stvara osećaj kao da u stvari i ne postoji. Ovo je čudan splet hodnika i stepeništa...". Tumarač po internetu je dodao: "Zgrada je totalna katastrofa. Proveo sam malo više vremena smucajući se po istoj, usput ’fotkao’. Lift čas radi, čas ne radi. Razna lica prolaze. Neosvetljeni hodnici i stepeništa, oronule prostorije i toaleti iz kojih svaki čas očekuješ da iskoči neka spodoba iz ’horor’ filmova. Šteta!"

Da li je baš tako? Tragom ovih poruka uputio sam se u zgradu koja dominira Mostarskom petljom i čitavom okolinom. Zgrada je izgrađena za industrijsko-kancelarijske namene, još 1936. godine, pa se ovog leta beleži sedam decenija njenog postojanja. Arhitekta Dragiša Brašovan "svrstava se među deset najznačajnijih arhitekata Moderne koji su stvarali između dva svetska rata". Njegov cilj je bio da zgrada menja namenu saglasno s vremenom u kome traje, da mu se prilagođava i da ga prevazilazi. Ostvario je cilj.

Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade (sa četiri suvlasnika) nalaze se, pored štamparije, razna skladišta, kancelarije trgovaca i agencija, radio-stanica, muzičkih studija i likovnih ateljea, zanatskih i umetničkih radionica... Većinski vlasnik je Grafičko preduzeće BIGZ koje izdaje prostor u velelepnom zdanju u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu, kako je arhitekta zamislio.

Direktorka Grafičkog preduzeća BIGZ Ljubica Sarajlić objašnjava da je do pre dve godine BIGZ je bio holding kompanija čiji je jedan deo privatizovan i došlo je do deobe na četiri preduzeća.

– Mi, kao jedino još neprivatizovano, društveno preduzeće, posedujemo 80 odsto zgrade. Novi kupac bi trebalo da uloži novac za kupovinu, ali i za socijalni i investicioni program. Nadamo se da će to biti završeno do aprila sledeće godine. Oko 90 odsto naše imovine čine građevinski objekti, a 10 odsto zastarele štamparske mašine. Ipak, uspevamo da proizvedemo kvalitetne knjige u tvrdom povezu, mesečno oko 120.000 knjiga izađe iz naše štamparije. Trenutno je 231 zaposlen radnik (bilo ih je oko 3.000). Grafičke usluge su jeftine na tržištu, a održavanje zgrade (koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture) je preskupo (struja, grejanje, liftovi...), pa smo odlučili da izdajemo prostor u zakup po povoljnim cenama. Trenutno je izdato oko 9.000 metara kvadratnih i ima još malo slobodnog prostora. Cilj nam je bio ekonomski, a mladi su uneli toliko pozitivne energije da su oživeli čitavu zgradu.

Unutrašnjost zgrade liči na ogromnu urbanu svaštaru. Ima svega: servis viljuškara, limari, bravari, fabričica obuće, izrada zavesa-roletni, veletrgovine "Dimenzija"; "Mega" štampari, dizajneri, slikari, muzičari (Bajaga i Instruktori), Radio Venus... Neke prostorije su pod video-nadzorom i posebno obezbeđene. Deo po deo se obnavlja i doteruje, pa ima i "fensi" kutaka, kao i onih koji "liče na Čečeniju". Povremeno mladi naprave žurku na terasi ili u svojim odajama. Malo kome to još smeta u ovoj "zemlji čuda".

Svoju radionicu umetničkog nameštaja "Nova Vizantija" ima Ivan Cvejić (inače, inženjer šumarstva, obrada drveta, 33). Zašto je (s koleginicom, pravnicom Vesnom Pravdić-Tešić) odabrao baš BIGZ za svoju radionicu:

– BIGZ je dobar početak urbane reciklaže. Zgrada pripada bauhaus stilu, a mi smo se odlučili za in haus stil rada kako bismo izbegli obično loše izvođenje početne ideje, odnosno projekta. Ovakav koncept stvaranja proizvoda omogućava nam potpuno praćenje ideje u svim fazama i daje nam sigurnost da ćemo ostvariti zamišljeno... Imamo "šou rum" za prikazivanje našeg rada, ali ne otvorenog tipa izložbenog prostora, nego kao mesto za dijalog s poručiocem.

Nedaleko od "Nove Vizantije" nekoliko mladih ljudi stoji uz štafelaje i slika model, gospođu u godinama, skladnih crta lica. To je atelje slikara Ivana Veličkovića koji priprema devojke i mladiće za ispit na Likovnoj akademiji. Udubljeni su u rad, do njih dopire podnevna svetlost julskog dana, kao naručena za očitavanje modela zagledanog u daljine Beograda na dlanu.

Kolos pored Mostarske petlje još mrda iznutra.
Milorad Ćirilović
objavljeno: 13.07.2006.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije